Dok se miris vruće pite širi domom, baka Milica Maksimović iz Grnčare, priča nam o božićnim običajima koji se u Podrinju prenose s kolena na koleno. Njene reči odjekuju toplinom domaćinstva u kojem se neguje tradicija i poštuje nasleđe predaka.
– Na Badnji dan spremamo posnu hranu – pasulj, ribu, krompir, neko peče, neko kuva, kako ko voli. Sarma je obavezna. Sve se to lepo pripremi, pa kada dođe vreme večere, sve postavimo na sto, pomolimo se Bogu i onda zajedno večeramo – priča Milica dok vredne ruke pripremaju trpezu ‘kako Bog zapoveda’.
Za Božić, kako kaže, počinju pripreme još ranom zorom.
– Spremamo česnicu, lepu i ukusnu. Muškarci donose brašno, a žene mese. Pečemo prase ili jagnje, ko šta ima. Onda, posle molitve, doručkujemo i krećemo da obilazimo stoku, da sve bude kako treba – objašnjava Milica i dodaje da se mir Božića oseća na svakom koraku u selu.
Zvuci sekire dok se pripremaju badnjaci, smeh unuka i pijukanje dece u slami dok traže slatkiše, sve to stvara prizor koji greje srce i vraća veru u jednostavne životne radosti.
– Evo, ko voli, nek izvoli. Tako je kod nas u Podrinju. Ja imam 76 godina i šestoro praunučadi. Božić nam donosi sve lepote i dobrote. Nema potrebe ništa da menjamo – kaže ponosna na to što običaji opstaju.
Pijukanje dece dok traže bombone i orahe skrivene u slami poseban je deo prazničnog veselja. Taj običaj simbolizuje zdravlje, obilje i radost koja traje tokom cele godine.
