Umesto da služi Bogu i rodu, imam Damir Redžić iz Bosanske Krupe, evo, mesecima već bije bitku pred sudom da dokaže da je zaista ostao bez posla u Islamskoj verskoj zajednici, uprkos vrednom i časnom radu, sa tri maloletne kćerkice i suprugom.
Ovo ističe njegov pravni zastupnik, advokat Dušan Tomić, koji je već dobio nekoliko sporova sa IVZ, braneći i imame i vernike, uključujući i devojčicu iz Gluhe Bukovice kod Travnika, nad kojom je bludničio lokalni imam i zbog čega je osuđen na godinu i po zatvora. I tada je, u prvoj fazi, tadašnji vrh IVZ bio na strani imama, kao i selo, a sve se obrnulo kada je Tomić na travničkom sudu dokazao da je odža bludničio nad devojčicom islamske vere, koja je rano ostala bez oca i o kojoj se starala samo majka, koja je takođe prošla pakao na putu istine.
– E, sad imamo časnog i poštenog imama, kom su izgleda baš vrline problem, pa je tako ostao bez posla u martu, bez prihoda i izvesne budućnosti – kaže Tomić. – Damir i njegova porodica su s razlogom bili šokirani kada se Osnovni sud u Bosanskoj Krupi oglasio nenadležnim na njegovu tužbu za povratak na posao u Islamsku versku zajednicu. Sreća je da je drugostepeni sud uvažio žalbu i naložio ponovno većanje na prvostepenom sudu. Ovo nije mala, već strahovita greška. Bila je to i pravno nedrživa, ali i nečovečna odluka, poigravanje sa časnim čovekom i njegovom divnom porodicom.
Kao da nisu znali, ističe Tomić, da je i IVZ pravno lice. Podseća da je čak i Ruska pravoslavna crkva svojevremeno postupila po presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu koji je pokrenuo jedan njen sveštenik. Neki bi, smatra advokat Tomić, „iz kukavičkih razloga da, po svom ćefu, određuju kad je verska zajednica potpuno odvojena od države, a kad je za događanja unutar nje nadležna neka od državnih institucija“.
– To su moj klijent i njegovi najmiliji debelo osetili na svojoj koži – ističe Tomić. – Kantonalni sud u Bihaću je valjano odlučio da je utemeljen prigovor mog klijenta, i to precizirajući da se „tužbenim zahtevom traži ostvarivanje prava iz radnog odnosa, za šta je nadležan sud u skladu sa Zakonom o parničnom postupku“.
Verski službenici su, po oceni tog suda, „ravnopravni građani BiH i mogu ravnopravno da ostvaruju svoja prava pred nadležnim sudovima, a donošenjem pobijanog rešenja uskraćeno im je pravo na pristup sudu i pravično suđenje, što im je zagarantovano Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, čime su dovedeni u diskriminirajući položaj“.
A sav „greh“ Redžića je, po Tomićevim rečima, što nije dozvolio da se arči sa parama iz džemata i da ide tamo gde će, za neke, da bude kao Alajbegova slama.
– Evo, Bogu hvala, krenulo je suđenje iznova, sa jasnim stavom da je sud u Bosanskoj Krupi i te kako nadležan, a da li će ovoga puta da bude pravedan ili ćemo opet ići po pravdu u Bihać, videćemo – kaže Tomić.
Iz IVZ ne kriju da im smeta medijska pažnja u ovom slučaju, smatrajući da u njemu „nema ničeg neobičnog“.
– Baš tako, da nema ničeg neobičnog, već da je imam ostao bez posla prav i zdrav, častan, pošten i vredan – kaže Tomić. – To je istina, a misija vere je put do istine na kojoj je, sigurno, moj klijent, a oni koji na njega kidišu neka se preispitaju. Umesto toga, smeta im što ja zastupam imama, nazivaju me četnikom, a nisam bio četnik kada sam dobijao sporove braneći, i to pred sudom u Banjaluci, takođe visoke islamske verske službenike i intelektualce…
V.Mitrić
