Beograđanin Bogdan Eger, koji je po majci poreklom iz Vukovog kraja, iz čuvenih Mirkovića iz Banje Koviljače koji decenijama „knjiže“ umne, hrabre i časne ljude, osvojio je srebrnu medalju na 56. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u konkurenciji od skoro 350 takmičara iz 87 država.
Uz Bogdana, kako ponosno ističe ovaj divan mladić, Janko Popović iz Matematičke gimnazije je osvojio zlato, Lazar Lazarević iz Valjevske gimnazije je osvojio srebro i Dušan Đurđević iz Gimnazije u Ćupriji je osvojio bronzu.
Ovaj uspeh je izjednačen sa najboljim uspehom srpske reprezentacije ikada u istoriji od kada se takmičimo od 2012. godine.
„Ovim smo ušli u sam svetski hemijski vrh, u 15 najboljih reprezentacija na svetu,“ priča nam Bogdan, čiji uspeh slavi čitava Srbija, pre svega Banja Koviljača, Tršić i Loznica, zatim Republika Srpska, a slavno pleme Mirkovića iz Banjana u Staroj Hercegovini.
„Vazda se ovakvi među nama rađali,“ kaže akademik Dragomir Mirković, saplemenik Mirkovića, dedovina Bogdanova po majci. „Divni i uspešni su mu roditelji, a sestra je vrhunski student medicine, čiji je prosek iznad devet. I po ocu je od časnih, umnih i darovitih ljudi. Nema kome ovakav uspeh ne razgaljuje srce.“
Takmičenje je trajalo 10 dana od 21. do 30. jula u Rijadu, Saudijska Arabija. Sastojalo se od dva dela, praktičnog (rad u laboratoriji) i teorijskog (izrada zadataka). U međuvremenu smo razgledali kulturu i arhitekturu Rijada.
„Utisci se nakon takmičenja još uvek nisu slegli,“ priča Bogdan. „Ne mogu još da pojmim uspeh koji smo ostvarili, ali mi je i dalje neverovatno to što smo postigli. Na samoj ceremoniji sam bio presrećan pa sam i otrčao do bine gde su uručavali medalje, a nakon sam skakao kad sam video da su našeg druga Janka prozvali da je osvojio zlato i stvarno smo svi bili presrećni jedni za druge i za uspeh koji smo ostvarili.“
Bogdan je završio Osmo beogradsku gimnaziju, smer za nadarene iz biologije i hemije, kao vukovac i đak generacije. Upisao se na Medicinski fakultet u Beogradu kao prvi na listi bez polaganja prijemnog iz hemije i biologije, što je jako retko i nije se desilo u bliskoj prošlosti. Polaznik je Istraživačke stanice Petnica i Regionalnog centra za talente „Nikola Tesla.“
„U Petnici sam četiri godine kao polaznik i imam urađena dva projekta od kojih je jedan i završen na 22. konferenciji „Korak u nauku,“ a bio sam i saradnik na programu za osnovce na Letnjoj naučnoj školi. Moj izbor škole je pomalo čudan jer živim na Novom Beogradu pa mi Osma gimnazija nije baš blizu, ali mi je zato blizu odličan savski kej na kome mnogo volim da trčim. Pored učenja hemije jako volim i da treniram i trčim. U poslednjih godinu dana sam istrčao tri polumaratona. U budućnosti bih želeo i da trčim maratone i supermaratone kao moji najveći uzori, Jovica Spajić i Dejvid Gogins (David Goggins). Takođe, volontirao sam na mnogim takmičenjima koja su se održavala u Srbiji kao što su Svetsko prvenstvo u atletici u dvorani, LEN liga šampiona u vaterpolu, „Dragan Manče“ dečji turnir u fudbalu i mnogim drugim. Pošto sam i veliki zvezdaš, volontirao sam i prethodne dve godine u KK Crvena zvezda.“
Najveća podrška mi je, kako kaže, „naravno porodica, mama Aleksandra, tata Darko i sestra Katarina.“ Veliku podršku dobio je od profesora i direktora u školi, razredne Nevene Ostojić i profesorke hemije Irene Begović-Antanasković. Ali i od svih prijatelja koji su mi mnogo dragi.
„Moji budući planovi su da postanem odličan lekar i supermaratonac,“ otkriva nam Bogdan. „Nisam još siguran tačno koju specijalizaciju, doduše. Znam da to neće biti lako, ali daću sve od sebe da te ciljeve i ispunim.“
Deda, po majci, dr Dragomir Mirković je ugledni srpski hirurg, koji je bio zapažen i kao ratni hirurg na najteža dva ratišta za naš rod, a godinama je bio stub podrinjske hirurgije, višegodišnji načelnik Klinike za hirurgiju u ZC „Podrinje“ u Loznici.
„Ovo je bogatstvo, ovo je veće od svakog zlata i bisera, ovo je radost koja dostiže nebeske visine i osećam se presrećno,“ kaže deda Dragomir, koji je počastio sve ljude koje je sreo odmah po saznanju za veliki uspeh. „Lično sam mu izabrao jedno od reprezentativnih odela i milo mi je što se „medaljom okovalo.“
