Vladimir Mitrić, poznati novinar, u Srbiji, Republici Srpskoj BiH i regionu, koji je, zbog hrabrog pisanja, već skoro dve decenije pod policijskom zaštitom, jer je trpeo lake i teške telesne povrede, uništavanje imovine, poniženja, a i dalje, nema mira, odlučio je da, uz porodičnu slavu Svetog Nikolaja miraklijskog, slavi i Svetog Nikolaja srpskog (vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski), koji je kanonizovan 2003. godine, smatrajući da je, apsolutno u pravu sveti Ava Ćelijski (dr Justin Popović), koji je govorio da je „Nikolaj najveće čedo koje je rodila majka Svetosavka, posle Svetoga Save“.
Ova krsna slava, zasad, je retka, ali Mitrić smatra da će da se širi na obe obale Drine i Save, kako što više Srba shvati veličinu imena i dela sveca iz Lelića, svetoga sela. Po njegovim rečima, za najveće poštovanje je rad i trud nekadašnjeg episkopa moravičkog, zapadne Evrope, Australije i Novog Zelanda, šabačko-valjevskog Lavrentija, koji je sakupio i u još teška vremena objavio sabrana Nikolajeva dela, a potom mu posvetio i svetinju u Soko gradu, kod Ljubovije, u podnožju nekadašnjeg grada, poslednjeg uporišta Osmanlija u Srbiji.
– Svetli, danas, više nego ikad delo Nikolajevo, ali mislim da treba još više da se približava našim ljudima, kao što je činio vladika Lavrentije i drugi arhijereji Srpske pravoslavne crkve – priča Mitrić. – Nedopustivo je da se, na nekim čak i duhovnim ustanovama, Nikolaj spominje samo kao dečji pisac. Jeste bio vrhunski dečji pisac, koji je, kao niko, pesmicama približavao mališane Isusu, ali je reč o raskošnom duhovniku, teologu, filozofu, crkvenom velikodostojniku, rodoljubu, pravdojubivu iz krvave litije, koja je išla protiv pakta sa fašistima, Srbinu i čoveku za primer i svecu sa čijih ikona izbija velika svetlost. I nije bez razloga pitao našeg čuvenog naučnika Nikolu Teslu da li se vidi struja, a kada je genije iz Smiljana odgovorio „ne“, vladika se pitao: – Zašto onda neki ljudi hoće da vide Boga, kako bi se uverili da postoji!
Novinar Mitrić je, inače, dobitnik Ordena vladike Nikolaja, koga je spomenuo sa ponosom kada je nedavno proglašen počasnim doktorom Američkog instituta za društvene i prirodne nauke.
– Čim je kanonizovan vladika Nikolaj mislio sam da će njegovo ime i delo da bude iskorišćeno za bolju vezu naše zemlje i naroda sa svetom, što se nije dogodilo – kaže Mitrić. Treba da se zna da se Nikolaj upokojio u ruskom manastiru 1956. godine i da o tome nije bilo reči u njegovoj otadžbini, a američki Stejt department je doneo rezoluciju kao izraz saučešća „povodom smrti velikog čeda srpskoga naroda“. Danas imamo neke kvaziintelektualce, još one naklonjene Zapadu, koji neće da čuju za Nikolaja, služeći se lažima i podvalama, kako je godinama činila ozloglašena Brozova Udba, koja i te kako ima pristaša i među onima koji imaju srpska imena. A, 1916. godine, nemački agent je iz Londona javljao da „engleski kralj, predsednik vlade i njegovi ministri idu, kao ludi, po dvoranama i crkvi gde govori Nikolaj Velimirović“. Tada još nije bio episkop, a u svet je otišao da prikuplja dobrovoljce za rat i da se bori za srpsku stvar kod saveznika, svim srcem i dušom svojom. Ignorišu čak i njegove dane i godine zatočeništva od Žiče i Vojovice do ozloglašenog logora Aušvic u kom je bio sa patrijarhom Gavrilom Dožićem.
Mitrić kaže da je Nikolajevo delo stavilo na margine mnoge, pa ga, danas, hvale i brane čak i oni koji su ga u godinama komunizma žestoko napadali. I to, po rečima našeg sagovornika, svedoči da je istina o Nikolaju neuporedivo veća i snažnija od svake laži koje pred njim padaju kao kule od karata.
– Srećan sam što je moj prijatelj i saborac, od njegovih malih nogu, arhimandrit Georgije (Mićić), iguman Manastira Lelić, čuvar ćivota svetiteljevog – naglašava Mitrić. – Radi se veličanstven muzej Nikolaju u Leliću, a na njegovom ognjištu, gde je rođen i odrastao, nikla je, u Georgijevo doba, kao divnog naslednika velikog arhimandrita Avakuma, i crkva i druga zdanja za sadržaje duhovnog i kulturnog sadržaja na kojima je insistirao čitav život lelićki svetac. Reč je o mestu, koje je, zaista, „parče neba na zemlji“, kako je govorio Ava Ćelijski. Mladi arhimandrit i radom i trudom i snažnom verom i energijom, sa bratstvom i vernicima koji dolaze u velikom broju, sa svih strana, svedoči o Nikolaju najboljim spojem ljubavi, istine i sjaja.
Mitrić podseća da je Nikolaj, pored ostalog, govorio da je „majka biće najsličnije Bogu“.
– I to je 100 posto tačno – ističe Mitrić. – Naša čuvena spisateljica, najveća srpska intelektualka Isidora Sekulić, koja je imala visoke aršine, konstatovala je da je dolaskom Nikolaja u kraljevački kraj, za episkopa žičkog, skoro prestalo psovanje, koje je bilo rasprostranjeno. A, Nikolajev Bogomoljački pokret ostavio je duboke tragove i tamo gde su njegovi bogomoljci delali između dva rata, komunisti nisu mogli ni da opepele. To svedoči, pored ostalog, Eparhija zvorničko-tuzlanska SPC, gde je bogoljce predvodio čuveni arhimandrit Danilo Biblija, duhovnik Manastira Tavna, koji je bio omiljen u narodu kao, danas, arhimandrit Lazar Kršić, koji je, kako je svedočio vladika Lavrentije, obezbedio novac, u rasejanju, za štampanje jednog kola Nikolajevih dela.
