Na Drini je, od Rogačice, nadomak Bajine Bašte, do Ljubovije, na trasi plovidbe dugoj 40 kilometara, održana 25. po redu „Drinska regata“, koju četvrt veka organizuje Turistička organizacija Ljubovije, uz podršku i pomoć lokalne vlasti.
Regetaše je, od srca, pozdravila Sara Ćirković, naša proslavljena šampionka u boksu, naglasivši da spoj lepota Drine, njenog priobalja i njena simbolika za srpski narod čine ovaj spust večnim sećanjem, posle uživanja kakvo se retko gde doživi.
– Želim vam ugodnu i divnu plovidbu, da „ispravimo“ Drinu – rekla je, između ostalog, Ćirkovićeva, koja je sve učesnike, po završetku regate, pozvala na koncert Ane Bekute na bazenima opštine Ljubovija.
Da sve bude bezbedno, pobrinule su se ekipe spasilaca iz raznih krajeva Srbije, upućujući pouke, poruke i sugestije učesnicima ove manifestacije na brzoj Drini. Reči dobrodošlice uputio je veteran regate i njen višegodišnji predvodnik, kapetan Zoran Vojnović, dobro znan regatašima koji su pristigli iz svih delova Srbije, susedne Republike Srpske, ali i iz inostranstva. Predsednik opštine Ljubovija, Milan Jovanović, sa najbližim saradnicima i svim neophodnim ekipama, vodio je računa da sve bude u najboljem redu i raspoloženju za učesnike regate, koja je, po organizaciji i broju učesnika, jedna od najvećih, ne samo u Srbiji.
Plovila su se kretala uz muziku, tradicionalno pucanje iz trešnjinog topa, roštiljanje i mnoga druga ića i pića. Smeh, pesma, mirisi roštilja i huk Drine stopili su se na gotovo čaroban način. Na spustu je bilo više stotina plovila sa najmanje pet hiljada učesnika, koje su, usput, srdačno pozdravljali ljudi sa obale, od Bačevaca do Ljubovije.
Po običaju, u Trešnjici, gde je polovina plovidbe, bio je predah. Muzika, radost, smeh i vedra lica učesnika preselili su se na obalu, gde ih je čekalo raznovrsno posluženje, uključujući nezaobilazni vojnički pasulj, kuvan u ogromnim oranijama, čiji je miris „osvojio“ obalu i one koji su ga jeli.
– Ovo, stvarno, treba da se doživi, jer ne može da se prepriča – kaže Drago Perać, koji je došao iz Bačke Palanke. – Kakvo more, kakva svetska jezera, kad nema lepote bez naše Drine, čije obale povezaše i Bog i ljudi. Ovakva saborovanja su radost i milina za dušu i telo.
Drina je, po rečima Dragana Maksimovića iz Runjana, kod Loznice, „mesto koje okuplja, povezuje, zbližava ljude na najbolji način, a regata koju organizuju Azbukovčani je karneval kojem zavide i najčuvenije svetske destinacije“.
– A iskreno, nema nigde ove lepote – kaže Maksimović. – Ne zna se koja je obala lepša i koji deo korita naše čuvene Drine, na koju smo, po svemu, s razlogom ponosni.
Rodoljub Đukanović iz Bratunca, susednog grada u Republici Srpskoj, kaže da je „ovo radost, sreća i zabava za pamćenje u matici Srbiji, gde se uvek, a posebno kod komšija i braće iz Ljubovije i okoline, osećamo kao kod svoje kuće“. Svi, kako kaže, i sa leve obale Drine, jedva čekaju da dođe regata, uz koju se organizuju i razne kulturne, sportske i zabavne manifestacije.
I sada je izvesno da će, posle ove regate, zahvaljujući udruženjima sa kojima sarađuje lokalna vlast i njena Turistička organizacija, biti organizovana i regata za hendikepirane osobe.
– Ovde ljudi nikoga ne zaboravljaju, ovde je pažnja prema svakom učesniku takva da mora da razgali i one čije su emocije, nekad, kao od kamena.
– I svaki kamen u Drini je lep, ne zna se koji je lepši – priča Petar Banković iz Beograda. – Okolo su bogomolje, pa se na dan regate sve ulepša mirisom tamjana i pojanjem sveštenika i monaha sa jutarnjih bogosluženja.
Drina je toliko lepa, bistra i čista kao suza da su u jednom od ovdašnjih etno-sela postavili obaveštenja da u nju niko ne ulazi dok ne opere noge na obali, na za to predviđenim česmama. To je, po rečima Ivana Gajića iz Lokanja, kod Zvornika, „samo još jedan od mnogih detalja koji reku čine božanstvenom i lepom, a karneval na njoj nezaboravnim“.
V. Mitrić
