Mada je Radovan Jakovljević, kao mladić, pre 30 godina otišao u daleku Ameriku da služi rodu i Bogu, u crkvama tamošnje eparhije Srpske pravoslavne crkve zavičaj ga, ne samo rodne Donje Nedeljice, već i čitav Jadar, pamti kao divnog i vernog meštanina, rođaka, komšiju, kuma, prijatelja i poznanika.
Prvo je, na radost našeg rasejanja, služio u hramu Vaznesenja Hristovog, a u međuvremenu je preneo svoje svešteničko zvanje u Šervil, u Indijani, u crkvu Svetog Georgija.
U otadžbinu, na Trojice, stigao je naš uspešni poslovni čovek Živko Đurđević iz Velikog Sela, čiji je paroh baš prota iz Donjih Nedeljica u Indijani. Đurđević, koji je sa dve ćerke i suprugom, dokazanim vernikom i poštovaocem Srpske pravoslavne crkve, kaže da je ponosan što je prota njegov Jadranin.
„Svi smo se obradovali njegovom dolasku u Indijanu, jer nas je kao duhovnik još više približio veri, rodu, otadžbini i zavičaju. Raduje me što i danas ne blede sećanja na njega u rodnom kraju, koji voli i ljubi svim srcem.“
A Milutin Stevanović i dr Srbo Marković, ugledni Nedeljičani i Jadrani, ističu da je, kad je reč o proti iz Indijane, u pitanju jedno od najboljih čeda, ne samo porodice Jakovljević, već i čitavih Nedeljica.
Zato su se u nedeljičkoj crkvi, u kojoj je prota kršten kao i svi njegovi preci, pomolili Bogu za njega, njegovu divnu suprugu, rodom iz Konjica, i njihovu decu. Time su mu, iz najstarije crkve u Jadru, od sveg srca poslali blagoslov i ljubav svih ljudi zavičaja, a prota im je na isti način uzvratio, stvarajući duhovni most koji spaja ljude bez obzira na daljinu.
