FILM „SVEDOK“ DENISA BOJIĆA, U PRODUKCIJI RT RS, BIĆE PREMIJERNO PRIKAZAN 3. JULA U BANJALUCI

Denis delom istinu svedoči

Premijera istorijsko-dokumentarnog filma „Svedok“ o stradanju srpskog naroda tokom ratnih dešavanja devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, koji je završen u aprilu, nakon višegodišnjih priprema i dvogodišnje faze produkcije biće 3. jula u Banjaluci, saopšteno je iz RT RS čije je produkcije ovo veliko delo Denisa Bojića.

Odlučeno je da prvo prikazivanje tog tročasovnog filma bude u najvećem gradu Republike Srpske, a potom slede premijere u drugim gradovima na obe obale Save i Drine, i naravno u prestonom gradu matice Srbije, u Beogradu, gde je snimljen značajan deo.

Vladimir Mitrić, novinar „Večernjih novosti“, nekadašnji ratni reporter TV Novi Sad, danas akademik SKANU, čiji je sekretar Sekretarijata za odnose s javnošću i ustanovama i institucijama u zemlji i inostranstvu, koji je jedan od učesnika u filmu. Mitrić je, kao ratni reporter, bio veliki prijatelj, saradnik, saborac i sapatnik profesora dr Zorana Stankovića, kaže da niko, do sada, kao vrsni reditelj, intelektualac, rodoljub i umetnik nije našao takav, rekao bih, dijamantski ugao, da svedoči istinu o stradanju našeg naroda, ne samo na levoj obali Drine i Save.

  • Vrli stvaralac, Denis Bojić, je upoznao junaka filma, što je jako važno, i onda je priču širio po osećaju, onako kako bi sigurno divni Zoki voleo – kaže Mitrić. – Vrlo je važno što je autor dobio „blagoslov“ lično od Zorana za snimanje filma. To je, videće se, i Božji blagoslov, jer je sve rađeno iz ljubavi, iz duboke ljubavi. Baš tako. Iz ljubavi prema istini glavnom putu našega Isusa Hrista, najvažnijem i najsigurnijem putu svih nas. Niko ne može biti ravnodušan. Niko! Sve je činjeno autentično kao što nikome do sada nije pošlo za rukom. Denis je sve strpljivo radio. Znao je mladi, a vrhunski i već jako mudri stvaralac, da će to biti delo za sva vremena. I hoće. Hoće, jer istina je večna, a ovo je istina o onome što je preživeo naš rod. I ponosan sam na sve naše div junake, u čijem je stroju itekako bio dr Zoran Stanković, a ove, iz ovog doba, koji se bave ovakvim plemenitim temama nesumnjivo predvodi sjajni čovek i reditelj Denis Bojić.

Ostvarenje, prvobitno zamišljeno kao svedočanstvo specijaliste sudske medicine profesora dr Zorana Stankovića, nakon smrti čuvenog patologa, nekadašnjeg načelnika Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je bio i ministar zdravlja, ministar odbrane Srbije i predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, promenilo je formu, ali ne i suštinu – priča Bojić. – Ogoljena surova istina o stradanju Srba, prikazana je kroz ratni put i istorijski portret profesora dr Stankovića.

Film je, po Bojićevim rečima, svojevrsna kolektivna ispovest srpskog naroda o njegovom stradanju, istovremeno i priča o čoveku koji se igrom sudbine našao u vihoru ratnih dešavanja, čoveku koji je radeći časno svoj posao, na sebe i kroz sebe preuzeo svedočanstvo o užasima rata. Ugledni patolog i veliki čovek radio je na 50 masovnih grobnica širom bivše SFRJ i obdukcije više od 7.500 stradalih.

Jedino je dr Stanković na ovakav način svedočio o razmerama stradanja srpskog naroda.

  • Ujedno, ovo je istorijski presek koji kroz filmski izraz u velikoj meri objedinjuje mapu stradanja srpskog naroda – kaže Bojić. Junak filma je, pored ostalog, radio na području Sarajeva, Tuzle, Sokoca, Pala, Mostara, Bileće, Trebinja, Nevesinja, Kamenice, Zvornika, Skelana, Šekovića, Kravice, Srebrenice, Bratunca, Sandića, Rogatice, Milića, Brčkog, Broda, Ugljevika, Priboja kod Lopara, Kupresa, Bihaća i Mrkonjić Grada.

Profesor Stanković je u Haškom tribunalu bio svedok-ekspert u slučajevima generala Krstića, zatim Milutinovića, Šainovića, Ojdanića, Pavkovića, Lazarevića, Lukića, Đorđevića, Mladića, Šešelja. Haški tribunal je u pojedinim slučajevima „oklevanjem da se pokrenu istražni procesi manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom“ o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji navodeći: Karla del Ponte mi nije odgovorila na pitanja o slučaju Gospić, o Medačkom džepu, ‘Oluji’, slučaju logora za Srbe u Hercegovini, masovnoj grobnici Lav u Sarajevu, optužnici za Aliju Izetbegovića i upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom“, reči su patologa Stankovića koje u „Svedoku“ imaju posebnu težinu.

Film je satkan od svedočenja preživelih članova porodica žrtava. U filmu su učestvovali članovi porodice pokojnog dr Stankovića, kao i deo njegovog obdukcionog tima, mnogobrojni novinari, snimatelji, advokati.

Film govori o tragičnim sudbinama članova porodica stradalih, o ličnim strahotama kroz koje su prolazili u procesima identifikacije – govori Bojić. – Svedoci smo da stradanja našeg naroda neće da vidi deo sveta i da ga ne vidi njihova pravda – kaže Bojić, ističući da je opšte poznato, s druge strane, žestoko osuđivanje Srba, na sudovima od Haga i Sarajeva, i oslobađanje onih, kod drugih, koje i oni sami, kroz dokaze njihove tajne službe smatraju za okorele ubice, zlikovce i kriminalce. Sve ovo me je inspirisalo da se latim ovog teškog, složenog, zahtevnog, ali časnog posla na kom sam istrajao, sa svojim saradnicima.

Scenario i režiju „Svedoka“ delo je Denisa Bojića, direktor fotografije je Dejan Račić, montažer Ognjen Bogdanović, a glavni snimatelj Ljubomir Tešinić. Muziku je komponovao David Mastikosa.

U filmu su, pored ostalog, svedočanstva pet masovnih grobnica gde su izvršeni zločini nad srpskim narodom – Kravica, Mrkonjić Grad, Brod, Jelačići i Zvornik. Na filmu je učestvovalo više od 8.000 ljudi, a reč je, mahom o članovima i prijateljima porodica poginulih i nestalih civila, vojnika VRS.

Ovo delo je, kako kaže autor, globalni odgovor na višegodišnju, neosnovanu satanizaciju našeg naroda, podmetanja koja mu se čine – poručuje Bojić. – Radi se o osudi bez činjenica, čak i kolektivnih prikrivanja stradanja našeg roda, grubo ignorisanje svih naših žrtava i stradanja, počinjenih na najmonstruozniji mogući način.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE