U Zajači, kod Loznice, rudarskom naselju podno Gučeva, proslavljen je jubilej, 30 leta od osvećenja crkve svetog velikomučenika Georgija.
Svetkovine tim povodom počele su u subotu večernjim bogosluženjem i predavanjem na temu „Liturgijski život u crkvi“. Juče je služena sveta arhijerejska liturgija, koju je predvodio episkop šabački Jerotej, uz sasluženje sveštenika i monaha iz Jadra. Bogat kulturno-umetnički program svom hramu u čast izveli su učenici ovdašnje Osnovne škole „Vuk Karadžić“, kao i odrasli članovi kulturno-umetničkih društava iz Vukovog zavičaja, predstavljajući pesme i igre iz Srbije.
I prvog i drugog dana i crkva i porta bili su puni vernika, starih i mladih, koji su došli ne samo iz Zajače i okolnih mesta i Loznice, već i iz raznih krajeva Srbije, bratske i susedne Republike Srpske i rasejanja.
– Očarani programom, uključujući i skoro čarobne zvuke frule, obradovani velikim brojem ljudi i našim episkopom, sveštenstvom i monaštvom, bili smo svedoci da je naša vera i čvrsta i jaka, što je, odvajkada, očuvalo naš rod u najtežim trenucima – kaže profesor Petar Gavrilović, ističući da je grad Loznica, što se duhovnosti tiče, najviše učinio ne samo u Eparhiji šabačkoj – i po sadržajima koji se priređuju, i po ulaganjima u verska zdanja, i po broju učenika veronauke. Baš se vidi da su Jadrani davno shvatili reči svetog vladike Nikolaja da „Srbi treba da se slože, umnože i obože“.
Praznik i jubilej hrama, koji je na početku bio metoh susednog manastira Tronoša, čestitao je vladika Jerotej, koji je tokom proslave razgovarao sa ovdašnjim ljudima, a posebnu pažnju posvetio deci, učesnicima kulturno-umetničkog programa, „koji je bio za čistu peticu“.
O ovoj bogomolji godinama valjanu pažnju vodi sveštenik Miloš Andrić, koji je, pored duhovnog delanja, privržen i kulturnim sadržajima, čime je ova bogomolja jedna od najposećenijih u ovom delu Srbije i u nju, ne samo ovakvim povodom, dolaze baš ljudi sa svih strana.
Zajača je iznedrila mnoge uspešne ljude, koji su gotovo svi bili verujući i koji su se duhovno napajali u obližnjem manastiru Tronoša, kojem svake godine, sa komšijama iz Paskovca, daruju veliku ratarsku sveću visoku oko metar i tešku više od 50 kilograma, napravljenu od čistog voska. Jedan od znamenitih ljudi sela danas je sveštenik Đorđe Ljubinković, koji je na značajnoj dužnosti ne samo kao sveštenik u Beogradu, već i službenik Patrijaršije SPC. Odrastao je kraj crkve i ponos je ne samo svojih roditelja Branke i Zorana, već čitavog sela i kraja.
– Tronoša je, sa vernicima iz ovog sela, iznedrila ovu bogomolju, a Bogu hvala, hram je dobila i susedna Gornja Borina, pa smo ponosni, i kao vernici, i kao Srbi, i kao Jadrani, što se miris tamjana, ali i zvuci liturgije, tako lepo šire ovim prelepim krajevima – kaže Željko Maksić, rodom iz Gornje Borine, čija je ova crkva bila matična dok nisu sagradili novu. – I raduje me naša sabornost, jer ne idemo samo u crkve u svojim selima, a posebno ne zaboravljamo one stare u kojima smo se Bogu molili, u kojima su krštavana naša deca.
V. Mitrić
