U vreme Prvog srpskog ustanka, pre 214 godina, Srbija je načinila ogroman korak ka organizovanoj državnoj upravi. Tog 11. januara 1811. godine, formirana su prva ministarstva, tada nazvana popečiteljstva, sa ciljem da reše ključna pitanja u životu naroda.
Još 1805. godine, na Skupštini ustaničkih starešina u Borku, doneta je odluka o osnivanju Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog, koji je postao centralni organ vlasti u tadašnjoj ustaničkoj Srbiji. Planirano je da postoji šest popečitelja, koji su, poput predsednika Saveta, birani među njegovim članovima. Njihova zaduženja obuhvatala su vojsku, finansije, pravdu, prosvetu i crkvu, unutrašnje i spoljne poslove.
Međutim, ova funkcija zvanično je uvedena tek 1811. godine, a prvi srpski popečitelj prosvete, odnosno ministar prosvete, postao je Dositej Obradović – jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena i rektor Velike škole u Beogradu.
Dositej, veliki prosvetitelj i reformator, verovao je da je obrazovanje ključ razvoja jednog naroda. Njegova misija bila je širenje znanja i nauke među Srbima, a njegova čuvena misao „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“ i danas odjekuje kao simbol prosvetiteljstva.
Osim Dositeja Obradovića, tu su bili još Miloje Petrović – popečitelj vojski (ministar vojske), Jevrem Obrenović – popečitelj unutrašnjih dela (ministar unutrašnjih poslova), Jakov Nenadović – popečitelj spoljnih dela (ministar spoljnih poslova), Jovan Protić – popečitelj pravosuđa (ministar pravde) i Sima Marković – popečitelj finansija (ministar finansija).
Ovo je bila prva organizovana vlada Srbije, formirana u vreme Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Karađorđa. Njena uloga bila je da uspostavi funkcionalnu državnu administraciju i pravni sistem, koji su do tada bili neuređeni.
Popečiteljstva su bila kratkog veka – već 1813. godine, posle sloma ustanka, prestala su da postoje, ali su postavila temelje moderne državne uprave u Srbiji.
