ODLAZAK LEGENDARNOG LOZNIČANINA ALEKSANDRA LEČIĆA -IZDAHNUO NA DAN VOLJENOG GRADA

U Zdravstvenom centru u Loznici, večeras je, ooko 20 časova, preminuo Aleksandar Lečić(68), po mnogo čemu, legendarni čovek grada na Štiri i Jadra, Vukovog zavičaja, koga je, između ostalog, krasila ljubav prema rodnom gradu i kraju i njegovim ljudima.

Bio je, kao i njegov stariji brat Živan, sjajan fudbaler omiljenog LSK- kako se dugo zvao gradski klub, koji je, kao predsednik, dugo uspešno predvodio njihov otac Jovan.Živeo je za „zeleno bele“, svim srcem, do poslednjeg daha, a bio je ogorčen, kada su neki skorojevići koji su jedno vreme upravljali klubom, promenili boje kluba, ustanovljene davne 1919. kada je osnovan.

 Klub je, na razne načine, podržavao, bodrio i voleo, baš kao i njegov sin Vladimir, koji je od njega nasledio ljubav prema sportu, najviše fudbalu, ali i humanost, rodoljublje i čovekoljublje.U stopu ga je pratila i njegova, pre nekoliko godina preminula divna supruga Dragana, sa kojom, uz Vladimira ima i  kćerku Miru, koja je sve najbolje „ponela“ od roditelja, deda i baba.Aleksandar je bio ponosan na svoju unučad Nađu i Stefana. I svi oni su, uz njega bili, posvećeno i sa puno ljubavi, jer je četvrt veka bio dijabetičar, osam godina je slep, a poslednje dve godine i bez jedne noge.

I takav je funkcionisao za čuđenje i zdravih ljudi.Neprestano je komunicirao telefonom sa ljudima, stotine njih su mu prolazili kroz kuću, kao i kod njegovih roditelja Mire i Jove.Bio je među najobaveštenijim ljudima u gradu.Baš tako!I to i što se tiče društvenih, političkih, kulturnih, duhovnih i sportskih zbivanja…Nema ko ga kao vrsnog hroničara nije voleo, poštovao i cenio.Kad bi bilo kome trebalo da sazna nešto šta se događa vrteli bi njegov broj.Što se tiče prošlosti Loznice nije imao tajni, a  njegovi preci su bili komšije Vuka Karadžića i jedni od utemeljivača Vukovog sabora u Tršiću.

 Učesnik je minulih ratova, ali i humanista koji je stizao u mnoge krajeve Republike Srpske, da pomaže, kad je bilo najteže,  tamošnje ljude ili da ih uteši. Nema ko ga na levoj obali Drine nije znao kao i  na desnoj obali te reke koju je voleo, kao i Savu, jer je i na njoj rastao kod rodbine njegove majke Mire, u Brčkom, koji su bili časni, ugledni ljudi i vernici kakvih nije bilo blizu, kako mu je nedavno posvedočio lično i vladika Vasilije.

Radovao se, iz sveg srca, uspehu svakog čoveka, o svakom koga je poznavao brinuo je.Nedavno je bio jako zabrinut kada je u saobraćaju povređen njegov i porodični prijatelj, nadaleko poznati i čuveni fudbaler Mile Milanović.Bio je, pored ostalog, veliki prijatelj Miljana Miljanića, Ilije Petkovića, slavnom fizioterapeuta  Milana Rakija Aranđelovića….

-Nije gledao ko je koje vere i nacije, Aco je voleo svakog onog ko je iskazivao čovekoljublje i humanost, čast i poštenje, što je njega i njegove najmilije oduvek krasilo -kaže Zane Šaulić, Aleksandrov prijatelj iz lozničke Male, koju je, kao i njene ljude, znao „prste“ i obožavao ih sve od onih  kakav je bio slavni violinista Naif Amzić do današnjih dana.Voleo je šalu, dosta i na svoj račun.Obožavao je stare gradske pesme, pratio je sport i kad je bio slep.U kad mu je bilo najteže, imao je snage da bodri druge.

 Veliki čovek grada na Štiri, poslednjih dana vodio je poslednju svoju, tešku životnu bitku, i to dostojanstveno, neverovatno odvažno i hrabro, uz podršku svoje divne dece i prijatelja.Od večeras ga oplakuje čitav grad i kraj, Republika Srpska i mnogi naši ljudi koji su u inostranstvu i kojima je bio godinama najbolja veza sa zavičajem.I,  na svakom koraku može da se čuje: -Jedan je Aco Lečić…

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE