Porodica Baštovanović, čiji su koreni u Donjem Dobriću, kraj Jadra, u podnožju legendarne Vidojevice i Cera, u delu gde se spajaju Jadar, Pocerina i Mačva, ugostiteljstvom se bavi više od vek i po. I po svemu su, radeći taj posao, ostali časni, pošteni, ali, povrh svega, čuveni!
Kada se pogleda letopis te omiljene kuće širom Srbije, Republike Srpske, zemalja bivše SFRJ i dijaspore, stiče se utisak kao da su se potomci svim srcem borili da budu dostojni uspešnih i časnih predaka. Kafana je za njih uvek bila i život, i sudbina, i usud, i radost, i sreća, i posao od kojeg žive. Uz ugostiteljstvo svojih predaka, koji su ga negovali kao usputnu delatnost uz zemljoradnju, kao veliki domaćini, stasavale su generacije ljudi raznih struka – od sveštenika, inženjera, profesora, pravnika, poslovnih ljudi, do policijskih i političkih funkcionera, kao i predstavnika gradske samouprave.
Temelje ugostiteljske slave porodice Baštovanović udario je Milan Baštovanović, čuveni posleratni direktor najpoznatijih beogradskih kafana. Njegov sinovac Mihailo Baštovanović, još dok je stric bio u punoj snazi, postao je jedan od najuspešnijih ugostitelja, ne samo u Srbiji, već i u Republici Srpskoj i BiH. Iza njega su mnogi lični uspesi, ali i uspeh firme „Standard“, koja je nekada bila deo „Viskoze“. Ostao je upamćen kao jedan od najboljih inženjera ugostiteljstva i hotelijerstva, omiljen među radnicima i gostima, od običnih ljudi do najpoznatijih ličnosti tadašnje SFRJ i poslovnih partnera sa svih meridijana. Njegovo ime bilo je sinonim za vrhunsku uslugu u kafanama od „Bleda“ do „Kur-salona“, „Kampa“ i „Beograda“.
Mihailo je, pored ostalog, bio i predsednik Upravnog odbora Turističke organizacije Loznice, upravo u periodu najvećeg procvata ugostiteljstva, turizma i hotelijerstva u Jadru i Podrinju. Danas, vitalan i s nepromenjenim šarmom, prepoznatljiv je po svojoj kultnoj kafani „Stara varoš“ u Loznici. Zahvaljujući njemu, njegovoj supruzi Veri i preduzimljivom sinu Milutinu, „Stara varoš“ postala je neformalni, ali stvarni društveni centar Jadra i Loznice, mesto gde su se pevale najlepše pesme, pričali najbolji vicevi i prepričavali svi važni događaji.
Kada je „Stara varoš“ dostigla svoj zenit, pre tačno dvadeset godina porodica Baštovanović otvorila je na Dorćolu restoran sa narodnom kuhinjom „Zlatna varoš“. Ovo mesto je za kratko vreme postalo kultno, ne samo za Beograđane već i za ljude iz svih krajeva. Restoran je, od samog početka, pod vođstvom Milutina Baštovanovića, Mihailovog sina, podržanog od supruge Tanje i sina Save, stekao status mesta gde se okupljaju umetnici, političari, sportisti i ljudi željni dobrog društva i prave kafanske atmosfere.
Za dvadeset godina postojanja „Zlatna varoš“ se stopila sa Beogradom, postavši neizostavno mesto za dogovore, susrete i opuštanja, zadržavajući duh najboljih beogradskih kafana iz prošlih vremena. Mihailo je svoje znanje i ugostiteljski dar nesebično prenosio mlađima, učeći ih da kafana nije samo posao, već život i umetnost.
Milutina i celu porodicu obasjala je posebna radost kada se, na jubilej dvadeset godina kafane u Beogradu i pedeset godina one u Loznici, rodio Mihailo – sin njihovog Save, a Mihailov, Verin i Tanjin unuk. Slavilo se danima, od Donjeg Dobrića, preko Loznice, do Beograda!
„Lepši dar nisam mogao da dobijem od unuka, koji je poneo ime mog oca – kaže Mihailo Baštovanović, koji je i aktuelni zamenik predsednika Skupštine grada Loznice kao kadar i lider lokalnog SPS-a. – Kafana je nešto između ustanove i institucije, i tek kada dostigne taj nivo, može se reći da je ugostitelj uspeo. Meni je drago što se ljudi kod nas osećaju prijatno, sigurno i zadovoljno. Duh naših kafana je najbolji pomen našem slavnom pretku Milanu, koji je u Beogradu dugo bio sinonim za vrhunski ugostiteljski standard.
Osim Mihailove strane, i Milutinova majka Vera potiče iz ugostiteljske porodice. Njen otac, Dragan Ranković iz Kozjaka, bio je veliki domaćin i ugostitelj, a njen brat, Zoran Mirković Mirkača, postigao je ono što nikome nije pošlo za rukom – na obali Drine, na ledini, izgradio je turističko-ugostiteljski kompleks „Sunčana reka“. Ovaj kompleks, po sadržaju i posećenosti, nema premca na obe strane Drine.
Mihailova ćerka Milena, koja je danas uspešna poslovna žena, udala se u porodicu Maksimović. Njen svekar, Milišav Maksimović, bio je legendarni ugostitelj Loznice, decenijama vodeći kafanu „Pivnica“. Ostao je upamćen kao čovek koji je, nakon posla, uvek vozio komšije do njihovih kuća, nikada ih ne ostavljajući na pola puta.
„Sa svih strana smo povezani s kafanama i kafanskim životom, koji, kada se živi pametno, oplemenjuje ljude – kaže Milutin Baštovanović. – Siguran sam da smo ostali na najboljem putu.
V. Mitrić
