Povodom Dana grada Loznice, Povelju, najviše priznanje lokalne samouprave, ove godine će dobiti Tamara Vučić, Lozničanka, supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tamara je ostvarena ličnost u mnogim oblastima, od medija, diplomatije, do humanitarnog i kulturnog delovanja. Srca mnogih ljudi posebno je osvojila radom u Fondu za retke bolesti, što je, kako kaže Lozničanin Željko Rašević, upućen u tu oblast, „produžena ruka samoga Gospoda Boga“.
Tamara je, kao osnovac, pa gimnazijalka i zapažena članica KUD „Karadžić“, ali i kao glumica sa talentom, stasom, glasom i savršenom dikcijom, davno ostavila značajan pečat u rodnom gradu i zavičaju, kojem se uvek vraća i danas svim srcem, što nema sugrađanina koji ne zna i koji to ne poštuje.
Povelju, najviše uzdarje grada Loznice, Tamara Vučić će dobiti u nedelju na svečanoj sednici Skupštine grada u Vukovom domu kulture, na sceni gde je sjajno igrala u predstavama i gde se, u nekoliko navrata, obraćala Lozničanima zanimljivo, emotivno, toplo, kristalno i jasno, glasom koji svedoči da srpski jezik ovde zaista „najlepše žubori“. Zato slovi za drago čedo zavičaja, među damama, kao što je ostala upamćena njena sugrađanka Tomanija Obrenović, kćerka vojvode Ante Bogićevića, supruga Jevrema Obrenovića, sa kojim je stvorila moderni Šabac, i baka kralja Milana, prvog monarha savremene Srbije.
Iz tih vremena pamti se lozničko, specifično i lepo gospodstvo, o kom su i Turci ovako govorili: „Kroz Loznicu se ne može proći od gospodstva Bogićević Ante.“
To je ono što u sebi nosi Tamara u zemlji i svetu, prilikom susreta sa najznačajnijim svetskim ličnostima iz politike, kulture, umetnosti i drugih oblasti.
Uoči Dana grada, Tamara je posetila ovdašnju Osnovnu školu „Jovan Cvijić“, koju je pohađala i koja nosi ime jednog od naših najsvestranijih naučnika svih vremena, čelnika Velike škole, Srpske kraljevske akademije. Rukovodstvo, nastavnike, učitelje i đake obradovala je vešću da je u razgovoru sa nadležnima u Ministarstvu za javna ulaganja dobila obećanje da će ova škola dobiti novu fiskulturnu salu, što joj je decenijama već nasušna potreba.
„Koračajući ka Ekspu 2027, toj velikoj izložbi koja nas očekuje u Srbiji, uvidevši u kakvom je stanju fiskulturna sala, imala sam smelost da u ime cele škole razgovaram sa Ministarstvom za javna ulaganja. Dobila sam uveravanja i obećanje da će biti izgrađena potpuno nova fiskulturna sala, i to četiri do pet puta veća,“ poručila je Tamara Vučić, što su pored učenika i nastavnika pozdravili i njeni nekadašnji školski drugovi i nastavnici, koji su u međuvremenu postali penzioneri.
„Školi je već obezbeđen video nadzor, jer je bezbednost učenika i nastavnika apsolutni prioritet,“ istakla je Tamara. „Moram da priznam da je ovaj dan zaista duboko i posebno emotivan za mene, zato što me za period proveden u ovoj školi vezuju duboke emocije – lepe i pozitivne, pre svega. Period koji sam provela u ovoj školi od petog do osmog razreda bio je period raznih izazova, imajući u vidu da sam promenila okruženje jer sam došla iz jedne druge škole. Taj period bio je obeležen brojnim izazovima po pitanju školskih aktivnosti, odnosa sa drugarima, naznakama prvih ljubavi, ali verujem da kroz slična iskustva i izazove prolaze i današnji đaci. Posebno sam ponosna, a verujem da će se moji drugari i drugarice složiti, na to što smo zaista poštovali i uvažavali naše nastavnike.“
Tamara je poželela da glasno i jasno, baš iz njene „matične škole“, poruči da je veoma važno uvažavati i poštovati učitelje, nastavnike i profesore, i ceniti njihov autoritet, vreme, znanje i iskustvo koje žele da podele i prenesu na mlađe generacije.
U nadahnutom govoru, punom ljubavi, Tamara se, sa zadovoljstvom, setila saveta nekadašnjih nastavnika i kazala da ih se i skoro 30 godina nakon završetka osnovne škole seća, „jer su preneti sa puno ljubavi, emocija i pedagoškog znanja.“
Tamara Vučić je u ime OŠ „Jovan Cvijić“ uručila nagrade učenicima koji su imali najuspešnije radove na školskom literarnom konkursu „Zašto volim srpski jezik.“ U društvu osoblja škole, prva dama Srbije prošetala je po dvorištu škole iznad rečice Štire, gde je kao učenica igrala rukomet, uverila se u kakvom je stanju fiskulturna sala i darovala im opremu koju je obezbedila Republika Srbija. Tradicija učenja francuskog jezika u ovoj školi je duga, a Tamara je, baš na tom jeziku, srdačno razgovarala sa „šestacima“, pozivajući ih da upoznaju strane jezike i da znanja iz njih konstantno usavršavaju.
Sa keceljom na sebi, Tamara se pridružila radu u radionici „Naša kuhinjica“ i zajedno sa učenicima četvrtog razreda i učiteljicom Jelenom Lazarević demonstrirala svoje znanje i umeće u spremanju pite, štrudle, vanilica, kiflica i voćne salate. Mladi novinari škole spremili su intervju sa Tamarom za školski časopis „Mladost.“
V. Mitrić
