Šapčani su danas, s pravom, ponosni na svoje mlade sugrađane Nevenu i Radoicu Drašković, koji su, kao softverski inženjeri, postigli, kako se to u narodu kaže, „vrh vrhova“ u svojoj struci. Oboje su izrasli u stručnjake za kojima žude i najveće svetske kompanije. Nevena radi za Microsoft u Beogradu, a Radoica za jednu veliku kanadsko-američku kompaniju, takođe u srpskoj prestonici.
Oni su, međutim, prirodni, skromni, prijatni i kulturni mladi ljudi. Žive u ljubavi i tako zajedno odgajaju naslednika, sina Pavla. Vaspitavaju ga u duhu vrednosti koje su poneli iz svojih časnih domova: Neveninih Vilotića iz prelepe Azbukovice, sela Gornja Orovica, i Radoičinih iz Zeline kod Kalesije, koji su se zbog rata skrasili u Mačvi.
Nevena je, kako mnogi kažu, „dete sreće“, rođena u selu Leliću – rodnom mestu svetog vladike Nikolaja Velimirovića, koga je svetim proglasio još za života. Tu je odrasla uz oca Mirka, omiljenog sveštenika, sve dok porodica nije premeštena u Šabac zbog njegove službe. Ponosna je na brata, uglednog profesora Beogradske bogoslovije, i na sestru, gimnazijalku koja će od oktobra zakoračiti u “akademske vode” i zasigurno ostvariti čistu desetku zahvaljujući svom radu i znanju.
U vremenu kada su istinske vrednosti potcenjene, a često se i zloupotrebljavaju, Nevena i Radoica predstavljaju dokaz da ljubav prema nauci i znanju može da spoji ljude. Iako su pohađali različite škole i nisu neposredno komunicirali, znali su se kao najuspešniji takmičari na mnogim regionalnim i nacionalnim takmičenjima. Stalno su osvajali visoka priznanja, pokazujući izuzetan talenat, rad i trud.
Radoica otkriva da je Nevena bila učestalija na takmičenjima iz društvenih nauka, dok je on dominirao na polju prirodnih. Ipak, to nije omelo Nevenu da nastavi školovanje u sasvim suprotnom, matematičko-prirodnom smeru. „Znali smo jedno za drugo, ali smo se upoznali tek krajem srednjoškolskog obrazovanja“, priseća se Radoica. „Tek tada smo otkrili da smo se prvi put susreli na takmičenju u sedmom ili osmom razredu.“
Nevena se priseća nastavnice fizike koja joj je nakon takmičenja rekla: „Tvoj drug je imao maksimalnih sto bodova i mnogo se potrudio.“ Nedavno je želela da joj javi da je taj drug – njen Radoica – danas njena ljubav i životni saputnik. Ona je bila đak generacije u OŠ „Laza K. Lazarević“, a on u OŠ „Nikola Tesla“ u mačvanskom selu Dublje. Nakon toga, oboje su briljirali u Šabačkoj gimnaziji, ponovo kao najbolji u svojih generacijama.
„Bila sam izuzetak kao učenica društveno-jezičkog smera“, priznaje Nevena. „Većina najboljih dolazila je s prirodno-matematičkog smera. Zanimljivo je da sam ipak odlučila da studiram matematiku.“ Iako su roditelji očekivali da kćerka krene prirodnim putem, Nevena je ubedila sve – uključujući i oca, koji je na prvom roditeljskom sastanku po grešci naveo pogrešan smer – da će i društveni smer biti prava odluka.
Oboje ističu da je porodica bila i ostala svetište. U njima su odrasli s mnogo ljubavi, pažnje, ali i osećanjem za odgovornost i rad. „Kao deca smo pokazivali ljubav prema bližnjima, a to činimo i danas, uspešni u poslu i životu“, kažu.
Radoica dodaje da su ga, kao mlađeg, motivisali starije sestre i brat: „Takmičarski duh mi je usađen kroz porodična nadmetanja.“ U gimnaziji su stručnjaci prepoznali njegov raskošni talenat iz prirodnih nauka – posebno profesori Siniša Mozetić (matematika) i Jasmina Đokić Jovanović (fizika).
Nevena je tokom studija na Matematičkom fakultetu zahvalna profesorima Drašku Begušu i Zorici Beguš, kao i profesorki srpskog jezika Marijani Isaković. I dok je razmišljala o medicini, podrška profesora Draška na ulicama Šapca ohrabrila ju je da ostane pri matematici.
Oboje su, na poziv poslovnog sveta, nastavili usavršavanje u Holandiji. Nevena je kao asistentkinja na PMF-u često posećivala Lejden, dok je Radoica stekao master i doktorske uvide u kvantno računarstvo. Iako im je život u inostranstvu pružio dragocena iskustva, nisu isključili mogućnost povratka u Srbiju. „Holandija je divna, ali je život ovde za nas idealniji za porodicu“, objašnjavaju.
Danas Radoica radi u beogradskom predstavništvu američke kompanije Tenstorrent, osnovane od strane studenata iz Srbije. „Srbija ima izvrsne stručnjake i zato globalne firme otvaraju ovde kancelarije“, poručuje on.
Nevena i Radoica, zajedno već osam godina, ne samo da sanjaju – oni stvaraju. Raduju se svakom trenutku provedenom sa sinom Pavlom i ne sumnjaju da će njihovi dosadašnji uspesi biti samo početak. „Stalno može i mora više“, zaključuju samouvereno Draškovići, kojima ljubav prema jeziku, književnosti, istoriji i umetnosti ostaje neiscrpan izvor nadahnuća.
