Sećanje na slavne pretke – zanatlije i junake

Potomci i prijatelji familije, danas su, na groblju u Runjanima, odali počast svom pretku Milisavu (Dragutinu) Mitriću, koji je, tačno pre jednog veka, u Loznici, u organizaciji tadašnje Zanatske zadruge, čiji će, kasnije, biti značajan član, odbranio rad pred stručnom komisijom, za kalfensko pismo – kovačkog zanata. U zanatstvu, a ne samo u zemljoradnji, kasnije će ga slediti mnogi potomci, od bravara, stolara, tesara, zidara do metalostrugara i zlatara. Bio je, kako je rečeno, oženjen iz familije Subotić, takođe, iz Runjana, koja je, posle njegove pogibije, 1937. godine, podigla četvoro čeljadi – Miloša, Budimira, Milevu – Leku i Mariju – Maru. I ne samo što je bio obrazovan, vredan i porodici predan, ostao je upamćen kao veliki rodoljub, koji je, na braniku otadžbine, dosta oboleo.

„Deda Milisav je imao braću Ljubisava, Kostu, Lazara koji su, takođe, bili sjajni domaćini i rodoljubi, učesnici najtežih bitaka za krst časni i slobodu zlatnu“, priča Zoran (Branislava) Mitrić, unuk Ljubisavljev. „Članovi naše loze su položili živote u balkanskim i oba svetska rata, niko nije izostao sa fronta, od početka do kraja. I najnovijim ratovima nema naše kuće iz koje neko nije bio na ratištu, braneći Srbiju i svoj rod. I svi smo se, Bogu hvala, vratili. Čista obraza, viteški kakav je bio i naš pradeda Dragutin (Dragić) Mitrić, junak sa Cera, koji je postradao 1914. kao pripadnik 2. čete 2. bataljona 6. puka 2. poziva srpske junačke vojske.“

Slavnom pretku, kako kaže Petar Mitrić, dogovorili su se da podignu specijalno spomen znamenje u znaku pravoslavnog krsta, koje je osmislio već ugledni likovni umetnik, akademik Drago Mirković, poreklom iz Banjana iz Stare Hercegovine, odakle su došli, pre više od tri veka, i Mitrići u Jadar. Zoran Mitrić, sin Milutinov, unuku Kostin i praunuk Dragutina junaka, kaže da je kultura sećanja od najvećeg mogućeg značaja i da je svako naše groblje svetinja i muzej na otvorenom gde može da se čita istorija našeg roda, naših familija i naše otadžbine. Zoran je, inače, u zlatarstvu dostigao vrh savršenosti, ne samo za prostore Srbije, a pre toga je bio majstor u „Viskozi“ kakvom mu nije bilo ravna.

Vrhunski majstori i divni ljudi Milutin Mića (Miloša) Ilić, koji je, takođe deo ove velike loze, kao i Zvonko (Radomir) Mitrić, unuk Budimirov i praunuk Radomirov, poručuju da je jako važno da se na spomenicima navedu precizni podaci, kako bi mogla, kroz decenije i vekove, da se „uhvati veza“ loze do tančina.

Branko Mitrić, unuk Budimirov, praunuk Milisavljev, sin Dragana, koji se, kao i većina srodnika, borio za slobodu našeg naroda u minulim ratovima, od početka do kraja, pozvao ih je da se pomole Bogu za mrtve i žive, što je i učinjeno, uz odavanje pošte i drugim komšijama kumovima i rođacima. Istakli su značaj potrebe da se, kako je govorio sveti vladika Nikolaj, „Srbi slože, umnože i obože“!

Mlađa pokolenja ove loze, osim u ovom kraju, „rasejana“ su i širom Srbije, ali i planete, od Runjana do daleke Amerike i Kanade.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE