Tradicionalno za Međunarodni dan šuma, utemeljen još pre 54 godine, uz podršku Organizacije Ujedinjenih nacija, podsećamo na značaj šuma, ali ukazujemo, savetujemo, molimo i pozivamo sve ljude i faktore na njihovo čuvanje i očuvanje, kao narodno i državno blago od najveće važnosti. Najjednostavnije rečeno, šume moramo da čuvamo, kako se to u narodu kaže, „kao oko svoje“. To je suština naših poruka i molbi najširoj javnosti.
Ovo, u susret Međunarodnom danu šuma, ističe diplomirani inženjer Nataša Banković, rukovodilac Odeljenja za šumarstvo Šumskog gazdinstva „Banja“, jednog od najboljih u sistemu JP „Srbijašume“. Ovaj deo zapadne Srbije oduvek je bio poznat po dobrim šumama, od Nemića do Rajca, preko Gučeva, Cera, Vidojevice, Banje, Mačkovog kamena do Medvednika, Jablanika, Povlena i Maljena, ali i po vrednim šumarima, koji su decenijama imali, posebno između dva rata, i rodoljubivu, humanitarnu – čovekoljubivu i prosvetiteljsku misiju.
Davno su srpski šumari, kaže Bankovićeva, „uvideli da je negovanje kulture o negovanju šuma važno da razvijamo kod ljudi od malih nogu, ali i da starije uporno, argumentovano, strpljivo i marljivo na to podsećamo i podstičemo“.
- Obnovljivi prirodni resursi, što su nesporno šume, su dragocenost koja ne može da se proceni i na kojoj sve ozbiljne zemlje, poput naše Srbije, i našeg JP „Srbijašume“ i naše gazdinstvo „Banja“, insistiraju svom snagom i svim srcem. I tako FAO organizacija svake godine definiše temu obeležavanja Svetskog dana šuma. Ove godine tema je „Šume i hrana“.
Imajući u vidu temu Dana šuma, mi iz Javnog preduzeća „Srbijašume“, kao domaćini i zajednički organizatori manifestacije sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, izabrali smo da mesto održavanja Centralne manifestacije bude zaštićeno područje Spomenik prirode „Bojčinska šuma“, prelepa šumska oaza na području Grada Beograda, odnosno Gradske opštine Surčin. Mesto gde se najbolje ilustruju aspekti šumarstva: zaštita prirode i biodiverziteta, rekreacija i proizvodnja šumskih proizvoda, zdrave hrane, obnovljivih izvora energije i drvnih sortimenata.
Naš dan obeležavamo sadnjom višegodišnjih sadnica piramidalnog (stubastog) hrasta na lokalitetu koji je namenjen posetiocima, deci, rekreativcima, i sadnjom šumskih sadnica najvrednije vrste hrasta lužnjaka na lokalitetu gde je planirana obnova šuma. Mi, u ŠG „Banja“, odabrali smo da novim stablima obogatimo, oplemenimo i ulepšamo prostor i u okolini Dečjeg vrtića, na Lagatoru, nekadašnjem imanju oca naše pismenosti i kulture Vuka Stefanovića Karadžića, rođenog u Tršiću, kraj rečice Žeravije.
Predavanja na temu šuma i hrane pokazala su da naša deca, predškolci, ne samo da razumeju o čemu se govori, već i imaju deo stečenih znanja s tim u vezi, što nas raduje, ali i potvrđuje da je naša misija godinama postojana, istrajna i valjana.
Ovo je i dan tokom kog, nakon sadnje sadnica, predstavljamo, ne samo mi iz JP „Srbijašume“, već i Uprava za šume, JP „Vojvodinašume“ i Institut za šumarstvo, savremene tehnologije u šumarstvu, odnosno informaciona dostignuća koja smo ostvarili u gazdovanju šumama. Demonstriraće se primena dronova u gazdovanju šumama, lovištima i projektovanju šumskih puteva.
-Šuma nije, i ne može ni po čemu i nigde, da bude samo obična skupina drveća, već složena biogeocenoza šumskog drveća, koje međusobno utiče jedno na drugo i na sredinu u kojoj se nalaze i zajedno sa ostalim biljnim i životinjskim svetom koji je okružuje, formira složeni ekosistem – šumu. To je nešto što naši ljudi treba da shvate i da nas slede u dragocenoj misiji koja traje svakog dana u godini, a ne samo na ovaj dan.
Šume su, narodski da kažemo, i duša i telo naroda, jer nam daju svežu vodu, siguran dom za floru i faunu, građu za naše kuće, celulozu za papir, predivne pejzaže, surovu životnu sredinu za one koji uživaju u divljini, kao i arheološko i istorijsko nasleđe.
Šuma je, potvrđeno je nebrojeno puta, bila i ostala značajan faktor opstanka i razvoja i ona je uticala na ukupan razvoj čoveka i civilizacije.
Javno preduzeće „Srbijašume“, kao i svi šumari od davnih dana, trude se da šumama gazduju na održiv način kako bi se zadovoljile društvene, ekonomske, ekološke, kulturne i duhovne ljudske potrebe sadašnjih i budućih generacija.
Iz Direkcije našeg preduzeća naglašava se da smo „posebno posvećeni očuvanju i zaštiti postojećih šuma i pošumljavanju, odnosno podizanju novih šuma“.
S tim u vezi, mi smo u ovoj godini napravili, a nadamo se i da ćemo uspešno realizovati, istorijski najambiciozniji plan pošumljavanja. Sakupili smo seme, proizveli sadnice u svojim rasadnicima i posadićemo ih na preko hiljadu hektara, odnosno osnivanje novih šuma na 351 hektaru i razne vrste pošumljavanja na još 1.095 ha.
Deo smo i velikog FAO projekta u okviru koga će se pošumiti preko 7.000 hektara.
JP „Srbijašume“ je stručno i odgovorno posvećeno povećanju površina pod šumama, jer šume imaju nemerljiv značaj za životnu sredinu, u proizvodnji kiseonika, apsorpciji ugljen-dioksida, umanjenju buke, zaustavljanju čestica prašine, pepela i sl.
Može se slobodno reći:
„Šume čine kičmu životne sredine.“
„Šume su pluća planete.“
„Šume su osnov života na Zemlji.“
„Šume su ključni ekosistemi za sigurnost hrane.“
„Budućnost hrane počinje u šumama.“
„Šume obezbeđuju hranu, lekove i egzistenciju za milijarde ljudi.“
„Šume su ključne za poljoprivredu.“
„Meso divljači iz šuma je esencijalni izvor proteina i mikronutrijenata.“
„Šume su od vitalnog značaja za vodu, od čega zavise ekosistemi i naša sigurnost hrane i ishrana.“
„Šume podržavaju ruralne prihode, podstičući život i ishranu.“
„Šume služe kao sigurnosne mreže u vremenima krize.“
Treba da imamo u vidu da šume danas, kako se navodi iz naše direkcije, „postaju briga međunarodnih faktora, Ujedinjenih nacija i njihovih institucija, tako da Sektor šumarstva preduzima mere za njihovo očuvanje, unapređenje i zaštitu“.
Svaka zemlja ima suvereno i neotuđivo pravo da koristi, upravlja i razvija svoje šume, u skladu sa svojim razvojnim potrebama i nivoom društveno-ekonomskog razvoja i na osnovu nacionalnih politika koje su u skladu sa održivim razvojem i zakonodavstvom.
I na kraju, JP „Srbijašume“, kao i sva druga preduzeća, nastoje da resursima šuma i šumskog zemljišta upravljaju na održiv način kako bi se zadovoljile društvene, ekonomske, ekološke, kulturne i duhovne ljudske potrebe sadašnjih i budućih generacija.
Šumsko gazdinstvo „Banja“, koje brine o šumama ovog dela Srbije, nastavlja vredan i kontinuirani rad na očuvanju šuma, njihovom negovanju i obnavljanju, kao i svih dobara koje one daju čoveku i društvu. Naše akcije, s tim u vezi, i radne i misionarske, na uvećanju svesti kod ljudi, od najmlađih do najstarijih, što je to važno, neprestane su, sve bolje organizovane i prihvaćene u najširoj javnosti – poručuje Nataša Banković.
V.Mitrić
