Saša Nešić, diplomirani inženjer, znamenit stručnjak za proizvodnju i izvoz jagodičastog voća, i kod nas i u svetu, sa velikim znanjem i iskustvom stečenim i od starih „asova“ u tom poslu sa tla bivše SFRJ, kaže da je „proizvodnja organske maline u Rađevini značajno smanjila rod i površine u poslednjih desetak godina“.
Po Nešićevim rečima, oni koji upućuju voćare da gaje organsku malinu u krupanjskom kraju nisu im ni prijatelji ni blagonakloni. Da je to dobro i isplativo, ističe ovaj proizvođač, hladnjačar i domaćin, „činili bi to malinari u ariljskom i ivanjičkom kraju“.
– Proizvodnja organske maline je tek 20 odsto skuplja od drugih sorti, ali je manje otporna, pa njeni zasadi višestruko kraće traju i slabije rađaju, što nije dobro za malinara – kaže Nešić. – Zato smo, recimo, u Rađevini svojevremeno imali oko pet hiljada tona maline, a sada se jedva skrpi oko hiljadu tona. Nije isto kada je rod pet ili 15 tona. Količina je važna, a berićet kod ove organske je mnogo manji, pa brzo dođe vreme kada moraju da se menjaju zasadi. Posebno što im otkupljivači traže i „dlaku u jajetu“, pa često, kako se kaže u narodu, „ćar pojede vajdu“.
Niko ne spori da je ta proizvodnja potrebna, ukazuje Nešić, „ali nikako kao do sada, u tom obimu, da bude na štetu malinara, koji se često, kad vide šta su uradili, hvataju za glavu“.
– Što pre shvate, biće im bolje – ističe Nešić, smatrajući da će početna cena maline ove godine biti od 350 do 400 dinara. – Važno je da se o voću vodi računa, da se primenjuje odgovarajuća agrotehnika i da biraju otkupljivače u koje imaju poverenje, a ne one koji su samo avanturisti u ovom poslu, dok se ne prihvate drugog.
