U Banjaluci sve spremno pred premijeru istorijsko-dokumentarnog filma „Svjedok“ Denisa Bojića

          “Lična karta“ stradanja srpskog roda!

                         U Banjaluci je sve spremno za premijeru  tročasovnog istorijsko-dokumentarnog filma „Svjedok“ o stradanju srpskog naroda tokom ratnih dešavanja devedesetih godina na tlu bivše Jugoslavije, koja će biti sredu.Reč je o značajnom, ne samo kulturnom, umetničkom i istorijskom, već i obrazovnom i naučnom dogadjaju, jer je reditelj, Denis Bojić, kao niko do sada, uspeo da, na jednom mestu, „spakuje“ sve patnje, muke, stradanja, bol, jad i nepravdu prema srpskom narodu.

                Bojić kaže za „Novosti“ da je,zapravo, reč o „ličnoj karti“  stradanja našeg  nevinog naroda, u najnovije doba,“o čemu ne bi bilo svedonačanstva i dokaza da nije bilo profesora dr Zorana Stankovića, divnog čoveka i patologa, da svaki slučaj dokumentuje, opiše i objasni do tančina.Dr Stanković je, ne samo junak filma, „već ličnost koja je videla, neposredno kroz rad, kakve su sve povrede, od čega, kako i  na koji način nanošene ljudima našeg roda, pre svega nejači i civilima, samo zato što su imali ime Srbinovo“.

                      -Ovo je delo u kom dr Stanković, umetničkio rečeno, grli, drži u krili sve umorene ljude čiju je smrt stručno opisiva, a, istovremeno, teši njihove najbliže -kaže Bojić. -Jedan od takvih slučajeva je onaj iz Fakovića, kod Bratunca, kada Dobrinka Pavlović ljubi, posle nekoliko godina pronađenju lobanju njenoh stradalog sina.To su poznati snimci, autentičniji da ne mogu biti, ali svet nije hteo da ih vidi, pa su čak i zloupotrebljavani i žrtvom su predstavljani dželati.Godinama sam to gledao, gledao i razmišlao kako sve to da „spakujem“ u film, koji će biti i dokumentaran, i umetnički, autentičan, istorijski ali i onaj koji će da probije zid ćutanja o stradanju Srba.I siguran sam da hoće.

                      Naš sagovornik kaže da film stiže, u vreme kada su aktuleliziovani slučajevi pokušaja nepravedne do bola satanizaciije našeg naroda.I, zato, smatra Bojić, „ovo je svedočanstvo pred kojim niko ko iole ima ljudskosti u sebi ne bi trebalo da bude bezosećajan“.

                -Pred nama će biti istina, i samo istina, potkrepljena autentičnim svedočanstvima dr Stankovića i drugih učesnika u filmu, medju kojima je i njegov saporac, saradnik, sapatnik i prijatelj, novinar „Novosti“, Vladimir Mitrić, koji je  sa njim provodio mnogo vremena u Podrinju, od Skelana do Srebrenice, Zvornika, Bratunca do Milića, Vlasenice.

                      Posle Banjaluke, film će 8. jula biti prikazan u Srebrenici, a onda i u drugim delovima Republike Srpske.Zahvaljujući želji, gradonačelnika Loznice, Vidoja Petrovića, koji je saradjivao i družio se sa dr Stanković, prva premijera u Srbiji će, po svoj prilici, biti krajem jula u Vukovom domu kulture u Loznici.

                          -Loznica s razlogom, jer kroz taj grad i kraj prošlo je skoro pola miliona prognanika sa leve obale Drine i Save i svaki od njih je bio zbrinut na razne načine, na putu do drugih prihvatilišta, a u gradu je, godinama,  nekoliko hiljada srpskih izbeglica -kaže Bojić. -Svaki od njih je u Loznici ostavio priču o sebi za roman.Lozničani, Jadrani, Vukovi zemljaci, ne da su samo bili na samoj ivici rata,  kao područje koje 42 kilometara „leži“ uz Drinu, već je reč o onima koji su za  sve nevoljnike imali i pažnju, i razumevanje i ljubav, bez obzira što su i sami teško živeli.

                        Film je okonačn u aprilu, nakon višegodišnjih priprema i dvogodišnje faze produkcije

                    – Niko, do sada, kao vrsni reditelj, intelektualac, rodoljub i  umetnik nije našao takav, rekao bih, dijamanstki  ugao, da svedoči istinu o stradnju našeg naroda, ne samo na levoj obali Drine i Save -kaže akademik Dragoljub Drago Mirković iz Bijeljine, koji je, sa suprugom Rosom, tokom rata, zbrinjavao srpske nevoljike iz raznih mesta BiH i Hrvatskw

               -Vrli stvaralac, Denis Bojić, je upoznao junaka filma, što je jako važno, i onda je priču širio po osećaju, onako kako bi sigurno divni Zoki voleo -kaže Mirković -Vrlo je važno što je autor dobio „blagoslov“ lično od Zorana za snimanje filma.To je, videće se, i Božji blagoslov, jer je sve radjeno, iz ljubavi, iz duboke ljubavi.Baš tako.Iz ljubavi prema istini glavnom putu našega Isusa Hrista, najvažnijeg i najsigurnijeg puta svih nas.Niko ne može biti ravnodušan.Niko!Sve je činjeno autentično kao što nikome do sada nije pošlo za rukom.Denis je sve strpljivo radio.Znao je mladi, a vrhunski i već jako mudri stvalaca, da će to bi delo za sva vremena.I hoće.Hoće, jer istina je večna, a ovo je istina o onone što je preživeo naš rod.I ponosan sam na sve naše div junake, u čijem je stroju i te kako bio dr Zoran Stanković, a ove, iz ovog doba, koji se bave ovakvim plemenitim temama nesumnjivo predvodi sjajni čovek i reditelj Denis Bojić.

Reditelj Bojić podseća da je dr Stanković, „ugledni patolog i veliki čovek radio je na50 masovnih grobnica širom bivše SFRJ i obdukcije više od 7.500 stradalih,                               i jedini  je   koji  na ovakav način svedoči o razmerama stradanja srpskog naroda“.

                           -Film  objedinjuje mapu stradanja srpskog naroda – kaže Bojić.Junak filma je, pored ostalog, radi na području Sarajeva, Tuzle, Sokoca, Pala, Mostara, Bileće, Trebinja, Nevesinja, Kamenice, Zvornika, Skelana, Šekovića, Kravice, Srebrenice, Bratunca, Sandića, Rogatice, Milića, Brčkog, Broda, Ugljevika, Priboja kod Lopara, Kupresa, Bihaća i Mrkonjić Grada.

                             Profesor Stankovića  je u Haškom tribunalu bio svedok-ekspert u slučajevima generala Krstića, zatim Milutinovića, Šainovića, Ojdanića, Pavkovića, Lazarevića, Lukića, Đorđevića, Mladića, Šešelja. Haški tribunal je u pojedinim slučajevima „oklevanjem da se pokrenu istražni procesi manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom“ o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji navodeći:-

 Karla del Ponte mi nije odgovorila na pitanja o slučaju Gospić, o Medačkom džepu, ‘Oluji’, slučaju logora za Srbe u Hercegovini, masovnoj grobnici Lav u Sarajevu, optužnici za Aliju Izetbegovića i upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom“, reči su patologa Stankovića koje u „Svjedoku“ imaju posebnu težinu.

U filmu svedočea preživeli članova porodica žrtava, a učestvuju i članovi porodice pokojnog dr Stankovića, kao i deo njegovog obdukcionog tima, mnogobrojni novinari, snimatelji, advokati.

 „Svjedok“ sabira, na sjajan način,“ pet masovnih grobnica gde su izvršeni zločini nad srpskim narodom – Kravica, Mrkonjić Grad, Brod, Jelačići i Zvornik.” U njegovom snimanju  učestvovalo je  više od 8.000 ljudi, a reč je, mahom o članovima i prijateljima porodica poginulih i nestalih civila, vojnika VRS.

V.Mitrić

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE