Nepoznati počinioci narušili su mir i svetost jedne od najstarijih srpskih svetinja, Manastira Tronoša. Zid naspram Česme devet Jugovića, koju generacije vernika doživljavaju kao kapiju ka svetom mestu, osvanuo je ispisan crvenom bojom. Uoči Blagovesti, ovaj vandalski čin duboko je uznemirio vernike i meštane koji u Tronošu dolaze da pronađu utehu, mir i snagu.
Tronoša nije samo manastir, ona je simbol postojanosti. Podignuta 1317. godine kao zadužbina kralja Stefana Dragutina i kraljice Kataline, vekovima je preživljavala ratove, paljevine i razaranja. Turske čete rušile su je i pljačkale, knjige su spaljene tokom Prvog svetskog rata, a 1941. teško je stradala pod nemačkim bombama. Ipak, kao iz pepela, uvek je iznova uzdizana.
Uprkos svemu, Tronoša čuva duh naroda. Jedan od najlepših običaja koji se u njoj neguje je prinošenje ratarskih sveća na Veliki četvrtak. Dve sveće, visoke po dva metra i teške po 50 kilograma, izrađuju se od darovanog voska naroda Jadra i Rađevine. Donose se u svečanoj litiji, pale ispred ikonostasa i gore kao svedočanstvo vere, truda i zajedništva, od Velikog četvrtka do praznika Cveti sledeće godine, kada se izlivaju nove.
Zato je ovaj napad više od pukog šaranja zida, on je napad na sećanje, na veru, na istoriju. Vernici sa tugom i nevericom gledaju u tragove vandalizma, ali i s nadom iščekuju dolazak Velikog četvrtka, verujući da svetlost ratarskih sveća ponovo može osvetliti i ovo novo iskušenje.
