Večeras se u Busijama okupilo više stotina Srba iz Slavonije, koji su morali da napuste svoja rodna ognjišta posle zločinačkih vojnih pohoda hrvatske vojske, uz podršku inostranih sila. Oluja je zaista bila prava oluja koja je mnoge Srbe iz Slavonije ne samo iselila, već i zavila u crno. Raselili su se širom Srbije i sveta, ali, kako kažu, duboko u srcu ostala im je njihova Slavonija, njihovi gradovi i sela, pradedovska ognjišta.
Kroz pesmu, igru i razgovor, slavonski zemljaci su večeras pokazali da čuvaju svoju tradiciju, običaje, navike i veru. Gotovo svi su to sjajni ljudi, uspešni u mnogim poslovima, od majstora do univerzitetskih profesora. Obradovali su se jedni drugima, svim srcem. Pevale su se divne zavičajne i druge pesme, evocirala su se sećanja na život u rodnom kraju, koji vole svim srcem, kao nešto što im pripada 100%, sticano, negovano i očuvano vekovima.
U rečima Željka Lukića, rođenog u selu Duboka kod Okučana, sabrane su sve emocije ovog divnog saborovanja: „Ma gde živeli, ostaćemo Srbi Slavonci. To je naša dika. Suze radosnice idu mi niz lice kad vidim kako se volimo i lepo družimo. Tako će biti vazda. Naš duh ne može ubiti nikakva Oluja. To smo pokazali i dokazali.“
Lukić je došao na druženje iz lepog sela Runjana kod Loznice, gde je odlično primljen, kao i drugi njegovi zemljaci. Sa rođakom i starinom iz Rume uživao je u zajedničkom druženju. Među mnogima koji su najsrdačnije pozdravili zemljake, bila je i Milica Vučković iz Amerike sa porodicom. Slavonci su poručili da, i kad nisu fizički na okupu, saboruju u dušama punim ljubavi za svoje.
V. Mitrić
