„Stojeći sada na ovom mestu osećam ponos što pripadam narodu koji je iznedrio ovakve vitezove i koji je, u svim vremenima, bio na pravoj strani istorije. Pleme Banjani i čitav srpski rod su ponosni na našeg Blagoja Krušića. Odista sam ponosan što mi je pripala čast da, na inicijativu našeg oca Dragana Krušića, ovekovečim lik njegovog znamenitog pretka. Koliko sam u tome uspeo, svedočiće vreme. U budućnosti će naš Blagoje, upravo ovde u svojoj postojbini, na mnoga leta biti primer čojstva i junaštva svim budućim generacijama,“ rekao je autor i darodavac spomenika akademik Dragoljub Drago Mirković iz Bijeljine, poreklom iz Banjana u Staroj Hercegovini, koji je došao na ovo mesto pre velike svečanosti.
Spomenik vitezu gvozdenog puka „Knez Mihailo“ zablistao je na groblju u Polivalama, zaseoku sela Progradina, pored hrama Svetog Save u Banjanima, nadomak Nikšića.
„Na kratko ću da zakoračim van konteksta i podsetim na reči genijalnog književnika i filozofa koji je osamdesetih godina 19. veka zapisao da će srpski narod posle oslobođenja od Turaka naići na još krvavijeg neprijatelja,“ poručio je akademik Mirković. „U tim vremenima krenuli smo potpuno pogrešnim putem. Pogrešan put u istoriji vodi u katastrofe. Jedan od najvećih Srba poslednjih vekova, koga smo potpuno izbrisali, upozoravao je da greške u pametarnici, kako je zvao istoriju, neminovno vode gubljenju teritorija, podele, progone i genocide. Osamdesetih godina počinje Štrajsmajerova organizacija za jugoslenizaciju srpskih nacionalnih prostora. Ova ideja je oberučke prihvaćena od sve naše „elite“, koja je školovana i pripremana na univerzitetima zapadnih zemalja. Na našu žalost, uspeli su u tom nečasnom poslu i došli smo u situaciju da nalogodavci, koji su čekali i dočekali, izazovu sukobe i podele u kojima smo se međusobno poklali završivši u jamama, Brodu na Drini, Jastrebarskom i drugim stratištima.“
„Naš Blagoje,“ kaže Mirković, „koji je ratovao nekoliko decenija ranije, osetio je da se radikalnim zajednicama rasutim po zemaljskoj kugli ne može upravljati iz jednog centra. Posedovao je Božje, duhovno poznavanje kakva opasnost preti od Lucifera kao vrhovnog vladara. Blagoje i mnogi vitezovi, boreći se za nacionalnu slobodu, u patriotizmu su jačali ljubav i instinktivnu pravdoljubivost uz svoj zavičaj. U tim vremenima satiranja svega što je nacionalno iz organizma srpskog naroda, eliminisani su njegovi najbolji sinovi i njihova mesta ostala su prazna. Molimo se Bogu da duh jača, osokoli i vaskrsne u našim budućim generacijama. Mi, okupljeni oko Blagojevog spomenika, ne možemo lepše da ga pomenemo nego da mu se iskreno, od srca, zahvalimo za njegova velika dela i za junačko reprezentovanje banjskog plemena i čitavog, ne samo srpskog, slobodarskog roda. Svemoćni, s ljubavlju, sa Blagojem Krušićem, molimo se Bogu da sve kao takve ljubav spoji, jedne sa drugima, i da se tako lakše izborimo u budućnosti za sve naše ideale.“
