Velika je blagodat da sa ovog mesta, iz Sokobanje, najavimo dolazak Vidovdana. To je dan istorije, zaveta, kulture, sabornosti, dan sveti po kojem se poznajemo, prepoznajemo, dopunjujemo i merimo živote patriotske odanosti, poručio je akademik dr Dragan Damjanović, predsednik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika u susret tradicionalnoj manifestaciji „Vidovdanska loza“ ove ugledne institucije, koja ima 15 odeljenja, među kojima i ono za duhovnost, što nema nijedna akademija u regionu.
- Vidovdan je most preko kojeg, evo skoro će deseti vek, kuražno opstaje naše državno, nacionalno, pravoslavno trajanje – naglašava akademik Damjanović, jedan od najplodnijih srpskih pisaca danas. – Nastalo od svetog Simeona, svete Anastasije, Stefana, svetog Save koji nam iz tog vremena podari sva naredna svetosavska, da u njima sebe jačamo i u prolaznostima ne žurimo. Postasmo, tada, deo Božjeg sveta. Onog sveta koji se Boga ne odriče, zarad zadovoljstva i ličnih interesa prolaznostima ne priklanja, koji nije Juda da svoje bližnje i Božje izdaje niti Pilat da bližnjima presuđuje. Za šaku srebrnjaka koju je sopstvenom krvlju platio Juda je sebi omču oko vrata stegao, a Pilat, mučen ludilom drugih, iako je ruke oprao, shvatio je da ga svet pravde napušta. Jer, svet sa Bogom uvezan za ovozemaljske sile ne haje, o prolaznostima ne razmišlja, one su poput blaga koje se lako gomila i brzo u gomili nesreće trune. Ako ostanemo iznad tih tamnih oblaka, ostaćemo i kao pojedinac i kao narod na putu spasenja, na mestu Vaskrsenja, iako u bledim, sve češćim najavama sile zla kazuju da će nam puteve svetlosti zatamniti. Verni rod naš im poručuje – Ne, zlobnici tame, vaša namera nije naš osećaj jer se reč Hristova, prožeta životom Svetog Kneza Lazara, srpskih vitezova kroz vekove, svih Svetih, ne nalazi u vašim željama nego u našem uverenju da su iskušenja moguća i da ona ne napuštaju onaj deo sveta koji nije prazan, šupalj, besmislen, zaodenut željama za ličnim mešavinama koje nisu ni za pojedinca, ni za narod, kamo li za svet srpski.
Mi, istakao je akademik Damjanović, „svet srpski, deo Božjeg sveta, ne treba previše da brinemo za nova iskušenja“.
- Iskušenja roda našeg nisu novina – ukazao je akademik Damjanović. – Ona su dolazila kroz vekove. Rod naš se snagom sopstvenog uma i tela održavao između Vizantijskog carstva i latino-germanskih moćnika, činio borilačke veštine u naletu venecijanskih interesa koja su dolazila čas sa tovarima zlata čas sa nebrojenim mačevima, odlučni da nas pod svoju kapu udome ili zlatnim polugama privole. Pa krstaški naleti kojima su hitali ka Hristovom mestu Raspeća, preko naših zemalja, pa Osmanlijski nasrtaji sa vrtoglavim hordama polumeseca koje pet vekova nisu spuštale mač, odlučni da satru sve Pravoslavno što im se suprotstavi. Takav neprirodan odnos, loše namere, uverenja da nećemo ostati i opstati, jačali su rod naš. Gospod je upravo preko naših vitezova lako prepoznavao šta osvajači žele i rod naš napaćeni zadržavao uz sebe da bi ga u budućnost trajanja poveo. Tako su potom dve velike carevine, i Austro-Ugarska i Velikog Rajha, pred rodom našim svoje bahaćenje zauzdale.
Iskušenja su data živima. Onaj ko veruje taj se ne boji. Što bi se brinuo za ono što je moralo da bude i bio nečovek pred ljudskim izazovima.
Izazov roda našeg bio je i Vidovdan. Taj Dan Svetog Vida ispisao je Kosovski zavet. I ne znamo da li će novi jahači apokaliptičnih namera, zaigrani u globalizmu razmaženih raznolikih svetskih poredaka, stati sa nestašnim namerama otimanja naših prostora. Oni sve češće kucaju na vrata roda našeg. Tačnije, nisu ni prestajali. I uobičajeno traže da nas nema u rodnoj kući, na pradedovskoj zemlji, drže nam lekcije kako treba dalje putem i kakav korak da načinimo u sopstvenom domu. Po svom običaju sve valjano bi da nam otmu.
E, bez mnogo premišljanja može se reći. Ne može se oteti Vidovdanski Kosovski, Lazarev zavet. Ni nada u Božju milost. Treba podsetiti da se već 635 godina naši naraštaji na tom zavetu othranjuju. Lazar je na Vidovdan zavetovao ono što je istinito, najvrednije, najtrajnije, a ne ono što je neko želeo. Carstvo zemaljsko predao je carstvu nebeskom.
Nije to greška, već Božje dopuštenje, ljudska namera, viteška odluka, istina koju sve laži sveta ne mogu da ponište. Lazar je istinu neugasivog trajanja životom overio. A najcrnja istina lepša je, korisnija, trajnija od najlepših laži.
- Istina jeste da su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja – kaže akademik Damjanović. – Ne samo zbog hramova. Jer Ohrid je, ne tako davno, imao 365 hramova pa nije postao Sveti grad. Istina jeste da su Kosovo i Metohija duša Srbina. Kako ako duša nije zemlja? Tako što je Tvorac taj prostor svojim znakovima trougla – Otac – Sin – Duh Sveti – omeđio kada je zemlju stvarao. Tu istinu je lako videti, golim okom se u nju uveriti. Pa ta istina je za rod naš dobra, bez obzira na zle namere onih koji bi da nam je iz stvarnosti u nestvarni deo zapisa udome. Mi nismo mladi, već stari evropski deo sveta. Kroz vekove smo imali junake, naučnike, pisce, sportiste, umetnike, duhovnike, svetitelje… kojima se učeni svet i danas divi i knjige pamćenja zlatnim slovima beleže. Nije ih malo. I kad bi im imena nabrajali, malo je onih naroda u svetu koji bi mogli s našim valjanim da se porede. Pod zastavom naših orlova, još iz vremena Nemanjića, svoj rad nastavlja i naša Akademija. Ona ne otvara vrata za bavljenje politikom. U ovoj divnoj sredini Sokobanji nećemo ni jednu reč o bilo kakvoj politici, političarima, bez obzira na imena, vreme, događaje, lekcije koje su rodu našem držali. Akademija, kao naučno udruženje, ne promalja glavu na idejno-ideološke pristrasnosti, nego na sveobuhvatne vrednosti koje su uvek korak napred i opšta dobrobit. Čak i naš naziv ima za cilj, kao što reče koleginica pre mene, da baštini nastavak, tradiciju prve i najstarije akademije na Balkanu, upijajući u svoja dostignuća i svetske vrednosti.
Cilj SKANU jeste napor čuvanja sveopštih nacionalnih dostignuća, od ćiriličnog pisma, tradicionalnih vrednosti, vere, krsne slave do Zavetnog Kosovskog Vidovdana. Bez tog zaveta, dokazano je, nema opstanka u bilo kakvim drugim željama. Postali bi neki drugi ljudi, sa počupanim korenom, deca bez predaka, priča bez dokaza.
- U naučnim dostignućima je lepota, a iz nje promalja glavu, veoma često, ono Srbinovo vredno oko. Tako su u ovom divnom mestu zapise u svoja vekovima satkana dela unosili Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Branislav Nušić, Meša Selimović, Stevan Sremac, Rodoljub Čolaković, Dobrica Erić… Svoja znamenja upravo ovde izatkali su i prvi predsednici Srpske Kraljevske Akademije Jovan Cvijić i Josif Pančić… pa putopisci, duhovnici, slikari, pesnici, kneževi, hajduci, arhitekte – Evlija Čelebija, Feliks Kanić, Mitropolit Mihajlo, Stojan Živadinović, Ljubiša Bačić, Knjaz Miloš Obrenović, hajduk Veljko Petrović i još mnogi koji su, nesumnjivo, pravovremeno shvatali da ovaj prostor nosi u sebi trajanje. Ono koje ni osvajači, vreme i vekovi ne mogu da zaustave. Možda su upravo i zbog toga NATO nasrtljivci u poslednjem nasrtaju ovaj prostor zaobišli. Možda i zbog toga što mi danas, ovde, sa ne malom grupom umnih ljudi iz svih oblasti, i mnogih krajeva sveta, poručujemo – od istine ne bežimo. Niti o istini ćutimo. Zato nismo mali. Jer nismo zečevi da se svakojakih poruka, ma odakle one dolazile, iz kojeg dela ove četiri strane zemaljske, na prvu reč ili korak, uplašimo – zaključuje akademik Damjanović.
Akademija SKANU je pre dve godine odlučila da najzaslužnijim lekarima dodeljuje posebna priznanja pod nazivom „Dr Draga Ljočić“. Svima je znano da je reč o prvoj srpskoj lekarki, koja je medicinu završila u Cirihu, bila poznata zaštitnica dece, borac za prava žena, jedna od najinteresantnijih dama u novijoj istoriji naše zemlje.
Zlatna plaketa „Dr Draga Ljočić“ ove godine pripala je dr Siniši Đorđeviću, specijalisti interne medicine, primarijusu dr Snežani Šujici, specijalisti opšte medicine, dr Draganu Mitroviću, specijalisti interne medicine…
Akademija nije zaboravila sav trud oko ove manifestacije koji je uložila direktorka Specijalne bolnice Sokobanja dr Ivana Filipović, kojoj Akademija dodeljuje priznanje ZLATNU PLAKETU „Dr Draga Ljočić“.
Zlatna plaketa za razvoj turizma u banji i regionu dodeljuje se opštini Sokobanja.
Zlatna povelja za uspešne poslovne poduhvate pripada Marku Stojanoviću i firmi DHC „Inženjering“ iz Beograda. Velika povelja za vredne turističke poduhvate dodeljuje se Branku Ranđeloviću i kolektivu „Zeleni grad“ Sokobanja, Zlatna plaketa za uspešne aktivnosti pripada Turističkom savezu SOKOBANJA.
Srpska Kraljevska Akademija naučnika i umetnika jedina je u svetu koja u svom sastavu ima Odeljenje Duhovnosti i Bogoslovlja. Prvu nagradu pod nazivom „Sveti Nikolaj“ za sve što je činio na polju duhovnosti, prosvetiteljstva, širenja i jačanja Pravoslavlja, dobio je Episkop Šumadijski Gospodin Lavrentije, koji je bio počasni član Akademije. Iako episkop više nije među živima, nagrada je ostala da se dodeljuje. Akademija će ove godine otkriti monumentalni spomenik posvećen upravo episkopu Lavrentiju Trifunoviću, koji je ostavio dubok trag podižući sedam eparhija širom Evrope i vaskrsao Vladiku Nikolaja načinom kako se dela koja ne zastarevaju za večnost ostavljaju. Takođe, spomen obeležje će nići i proti Ignjatiju, velikom prosvetitelju, kulturnom radniku, borcu, čoveku koji je vlastima u Beogradu precizno i tačno javljao sve što Osmanlije čine Srbima u Bosni. Ove godine će priznanje „Sveti Nikolaj“ poneti protojerej Vanja Kovačević, starešina Sokobanjske crkve.
Orden „Majke Jugovića“ pripada Oliveri Jakšić i Jeleni Milenković Milojević
Zlatnu plaketu za 75+ godina uspešnog rada, Akademija sa posebnim uvažavanjem i radošću dodeljuje „Književnim novinama“ koje izlaze u sastavu Udruženja književnika Srbije.
Ovog Vidovdana nagrada „Sveti knez“ uručuje se Peru Tomiću, poslovnom čoveku rodom iz Republike Srpske, za sva dobra dela. Za dobra činjenja.
Ako se jutro po danu poznaje, onda se junak po svojim herojskim postupcima ne zaboravlja. Iz Sofije stiže na Vidovdansku lozu akademik Prof. dr Nikola Petrov. Tom redovnom članu Bugarske Akademije BASA i SKANU, mnogi nisu zavideli, ali ga jesu osudili. Onog jutra kada je najavljeno, i zvanično otpočela, NATO agresija na našu zemlju, akademik Petrov se, kao oficir, tome usprotivio. I, svakako, nije se dvoumio. Posao u vojnoj službi Bugarske jeste izgubio, ali je obraz sačuvao. Zato ga Akademija nagrađuje svojim posebnim priznanjem „Zavet Vidovdana“ za viteštvo.
Iz Bugarske, iz Vetrina, dolazi i Genka Ljubenova Staripavlova. Reč je o profesorki koja je, još pre bombardovanja naše zemlje, posredovala da se bratimljena najstarija škola u njenoj zemlji „Hristo Smirnenski“ sa najstarijom školom „Sveti Sava“ u Kosovu Polju. Gospođa Genka širi našu kulturu, svira na harmonici, peva srpske pesme, našu tradiciju predstavlja svojim sunarodnicima. Zato je Akademija ne zaboravlja. Njoj pripada medalja „Milunka Savić“ za viteštvo.
Po godinama mlad, po fakultetima, inovacijama, naučnim dostignućima veoma poznat. Jedan od najvrednijih inovatora ne samo kod nas i u Evropi, nego i svetu, akademik profesor dr Miloš Stanković, redovni član SKANU i potpredsednik Američke Akademije Prirodnih i društvenih nauka, predstavnik za Evropu. Akademik Stanković će uručiti počasne doktorate. Prvi počasni doktorat pripada dr Mikiju Nikoliću, predsedniku opštine Sokobanja. Drugi počasni doktorat je za akademika, čoveka zlatnog novinarskog pera, Vladimira Vlada Mitrića, čija je knjiga „Od majke do Crkve“, u izdanju SKANU, nedavno ispunila do poslednjeg mesta najveću gradsku salu u Šapcu.
Iako su tri grada u zemlji zatražila ideju za organizovanje književnih susreta, iz razgovora predsednika Akademije Damjanovića i predsednika opštine Nikolića, odlučeno je da se ta zajednička manifestacija, koju je Damjanović nazvao „Književnim sokobanjskim stazama“, od iduće godine održava u Sokobanji. Detalje dogovora utvrdiće na narednom susretu, a dogovor oko održavanja zajedničke manifestacije će potpisati akademik Damjanović i predsednik opštine Sokobanja Nikolić.
Nagradu „Danilo Lazović“, namenjenu glumcima, pozorišnim, filmskim, televizijskim radnicima, ove godine dobija Kristijan Đorđević iz Sokobanje, čovek koji perom, kamerom, fotoaparatom beleži sve ovdašnje kulturne, naučne, sportske događaje. I time informiše ovdašnju i širu javnost.
