AKADEMIK SKANU DRAGOLjUB MIRKOVIĆ O SRPSKOM USUDU JUČE I DANAS

                  STAVIMO PRST NA ČELO

Istinit događaj iz Pariza, nedugo posle Drugog svetskog rata, samo je jedno u nizu svedočanstava srpske tuge, muke, ali i viteštva koje ni Broz ni „brozovići“ nisu uspeli da omalovaže, mada su mnogo na tome radili, čak i preko onih koji su imali naša imena i prezimena. Na ovo upozorava akademik SKANU Dragoljub Drago Mirković, umetnik i preduzetnik iz Bijeljine, slikar i pisac, rodom iz Stare Hercegovine, dokazani dobrotvor mnogih ljudi, SPC i ustanova, nosilac Ordena SPC „Sveti vladika Nikolaj Srpski“.

Elem, poznata je priča, da je kao član jugoslovenskog vojnog atašea u Parizu, jedan od teških ustaško-komunističkih zločinaca, Stipe Gulić (ustaša do 1943.) bio izašao na večeru sa porodicom u eskluzivni restoran „Bolonj“ u blizini Trijumfalne kapije sa ženom i dvoje maloletne dece. Večera je po običaju bila bogata. Teleći medaljoni u tartar sosu i ostalim đakonijama. Na stolu je bilo i nekoliko boca crnih vina iz najboljih francuskih vinograda i pažljivo biranih godišta. Usred jela Gulićevom stolu prišao je čovek u tamnom kišnom mantilu sa crnim šeširom na glavi. Rekao je Stipetu na srpskom.

„Lepa večera, vidim! Ti baš uživaš u životu! Izvukao je iz desnog džepa pištolj i ispalio mu metak u čelo koji je odvalio Guliću pola potiljačnog dela njegove velike i rugobne lobanje. U restoranu je nastala panika. Žene su zavrištale, a muškarci su se bacili pod stolove. Kako je brzo ušao u „Bolonj“, neznanac koji je tada upucao čoveka pred rođenom decom i ženom, hitro je izašao iz restorana i izgubio se u velikom pariskom metrou. „Zločinac“ je bio nekadašnji prota Sava Ninković iz sela Donje Radinje u Zapadnoj Bosni… Takvo ubistvo je strašan čin sam po sebi, ali to je već biblijska priča o žrtvi, dželatu i osveti. Gulić je sredinom juna 1942. godine sa svojim ustašama kao satnik izveo iz kuće protu koji je bio udovac i njegove tri maloletne ćerke i sve ih je na Savine oči silovao, a potom zaklao. Najmlađa je imala samo 12 godina. Pri tom je satnik Stipe vezanom ocu Savi rekao. „Tebe neću pod kamu. Hoću vlahu da živiš i da se svaku noć budiš sa krivicom da nisi mogao ništa učiniti da spaseš svoju Srbsku paščad“

Tog dana prota Sava je zauvek napustio službu u Crkvi i priključio se četnicima sa kojima se dao u potragu za svojim krvnikom. Tražio ga je i u Zagrebu 1944. ali nije znao da je satnik Stipe već duže vreme kapetan u partizanima, tada već negde u Lici gde je nastavio svoj krvavi pir, sada sa petokrakom na kapi. Stipe je bio u pravu. Bivši prota noću nije mogao oka sklopiti. Stalno je sanjao onaj užas iz Donje Radinje. I tačno! Ništa nije učinio da nekako spase svoju decu. Uvek je sebe krivio. Ali žudnja da nađe krvnika, koji, ne samo što nije klažnjen nikako, veće je eskremno napredpovao kod nove, Brozove vlasti, se iz dana u dan, iz proklete noći u noć u godinu samo nadimala… Tražio ga je kao pijan, svuda, ali kad je izgubio svaku nadu, od jedne grupe Ravnogoraca emigranata iz Pariza je dobio dojavu da je Stipe Gulić već nekoliko meseci tu tada kao posleratni Brozov vojni ataše u Parizu. Pitali su ga da oni to obave za njega, jer su znali za taj monstruozni slučaj. On to nije dozvolio. Hteo je da lično vidi čoveka koji mu je survao život. Da lično sretnu. Savi, ni na kraj pameti nije bilo da udari na decu okorelog ustraše, potom partizana i Brozovog diplomate.

Ovo je, po rečima akademika Dragoljuba Draga Mirkovića,“još jedno izvorno svedočanstvo u prethodnih vek i po kada smo nacionalnu ideju pretpostavili tragičnom jugoslovenstvu“. -Takav primer velikodušnosti i, istovremeno, ludosti nije poznat u istoriji, kako 1918.godine reče profesor dr Lazar Markov Kostić-priča akademik Mirković.- Rodonačelnik ideje jugoslovenstva je hrvatski biskup Juraj Štrosmajer, čije ideje prihvatio veliki broj srpskih intelektualaca i političara toga doba, među kojima su akademici Čedomilj Mijatović, Stojan Novaković, Jovan Kujundžić Aberdar, arhimandrit Ilarion Ruvarac. Pored Jugoslovenskog odbora koji je imao zapaženu ulogu na početku 20. veka, pa sve do kraja Velikog rata, propagatori ove ideje bili su Aleksandar Belić, Stanije Stojanović, Jovan Skerlić, mnogi iz kraljevskih porodica Obrenović i Karađorđević, Nikola Pašić…

Tesna saradnja hrvatskih ustaša i srpskih komunista nastavljena je, po Mirkovićevim rečima, kroz čitav period trajanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Na samom početku nastanka ove zajednice počinje klevetanje rata i razoružavanje srpskog naroda zapadno od Drine i severno od Save“. -Predvodnik klevetanja rata i ruganja najplemenitijim idealima običnog srpskog vojnika -pobednika u Prvom svetskom ratu bio je Miroslav Krleža, zajedno sa komunističkim grupama srpskih književnika i srpskih liberalnih ideologa -naglašava Mirković. -Iza propagande od pacifizma i razoružavanja krio se priprema za pogrom i genocid koji je usledio nad našem nenaoružanom narodu. Komunistički režim u SFRJ na čelu sa Brozom amnestirao je mnoge ustaške zločince i dao im značajna mesta u organima vlasti. Crno belo u vojnim nemačkim arhivima stoji, i danas, dokumentacija Gestapoa čiji su i sami čelnici bili zaprepašćeni kada su, u Bijeljini, zaplenili partizansku dokumentaciju Rodoljuba Čolakovića i ustašku zloglasnog Jure Francetića. Dokumenti svedoče da su partizani i ustaše funkcionisali kao švajcarski sat. Nije teško pretpostaviti protiv koga. To saradnja sa onim ustašama, koji su, pored ostalog, u proleće 1943. godine, umorili na najbrutalniji način više od 6500 srpske nejači na Drini, kod Starog Broda i Miloševca, nedaleko od Višegrada. I italijanski fašisti bili su zgurnuti pred prizorima tih zločina. A, to se događa, gle čuda, kada je u nedaleko,u Foči,bio Broz, sa kompletnim štabom, što je na svečanom oktkivanju spomen kompleksa na Starom brodu žrtvama pokolja poručio i srpski član Predsedništva Milorad Dodik.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE