Faton Hajrizi, albanski terorista sa Kosova i Metohije, za kojim se tragalo zbog sumnje da je u četvrtak u Loznici ubio graničnog policajca Nikolu Krsmanovića (34) i teško ranio njegovog kolegu Vjekoslava Ilića (50), likvidiran je juče u Drinskoj ulici kod broja 21 zbog pružanja otpora pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Hajrizi se skrivao kod crpne stanice nekadašnje fabrike „Viskoza“, gde su ga primetili građani nakon što je MUP Srbije objavio njegovu fotografiju i apelovao da se jave svi koji imaju informacije o njegovom kretanju. Dodatne podatke obezbedila je Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Iako opkoljen, Hajrizi je zapucao na pripadnike SAJ-a, ali zahvaljujući pancirima i štitovima, niko od njih nije povređen.
„Analizirali smo snimke sa kamera sa nekoliko objekata, pokušavajući da ga lociramo. Zabeležen je trenutak kada je ukrao bicikl, što je jasno pokazalo da je spreman da ubije još nekoga. Tada smo ga locirali. Fatonov brat je lagao da mu je ovaj ukrao dokumenta, on mu ih je poslao u Srbiju,“ rekao je juče ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, na mestu obračuna teroriste i specijalaca. „Tražićemo da se iz Nemačke izruči Artan Hajrizi, brat ubice. Tokom potere za napadačem, angažovali smo više od 400 ljudi. Pucao je, ispalio devet metaka u policijsko vozilo, pa je likvidiran. Nije nameravao da se preda. Reč je o surovom i ogrezlom kriminalcu, ovo je peto ili šesto ubistvo. Pored Hajrizijevog tela pronađen je pištolj sa oznakama terorističke OVK. Veštačenjem će biti utvrđeno da li je tim oružjem usmrtio jednog i ranio drugog policajca.“
Terorista je lociran juče oko 13 časova, na 12 kilometara od mesta gde je počinio zločin. Bio je u taksiju tutinskih tablica, kada ih je zaustavila granična policijska patrola. Tokom provere dokumenata, Hajrizi je zapucao jer je koristio dokumenta rođenog brata Artana, koji živi u Hamburgu, pa je znao da će biti otkriven.
„Muž me je pozvao sat posle ponoći i rekao: ‘Zovi Hitnu, ranjen sam’. To sam odmah učinila i sa sinom, najbrže što sam mogla, krenula do Hitne pomoći i tu sačekala ekipu lekara koja je otišla po mog supruga i Nikolu,“ rekla je Gordana Ilić, supruga teško ranjenog policajca Vjekoslava, čije je zdravstveno stanje zasad stabilno. Njegova supruga Gordana je predstavnicima lokalne vlasti, koji su posetili Vjekoslava, rekla da je Nikolu videla u najtežem stanju i da su lekari posle nekoliko trenutaka mogli samo da konstatuju smrt. „To je, kako mi je rekao muž, bila rutinska kontrola,“ kaže Gordana. „Zaustavili su vozilo, uzeli dokumenta. Ubica im se smešio u lice. Pitali su ga gde ide, a on im je odgovorio da je krenuo kod prijatelja u Sarajevo. Uzeli su mu dokumenta, a moj muž je otišao do policijskog auta da proveri. Dok je bio okrenut leđima, dva metka su ga pogodila, a jedan okrznuo, zatim je čuo još nekoliko hitaca, ali Nikolu nigde nije video. Moj muž je pao, a ubica je verovatno pomislio da je i on mrtav.“
Ranjenog policajca su posetili ministar Dačić, kao i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, sa zamenikom Petrom Gavrilovićem i saradnicima. Kažu da se ovaj dobar čovek i prekaljeni policajac polako oporavlja od povreda i da je uz bol od rana, Iliću još teže pao gubitak kolege, koji mu je bio blizak i na poslu, ali i u životu. „Vjekoslav je još u šoku zbog svega što se dogodilo, a mi smo došli da ga podržimo i osokolimo,“ kaže gradonačelnik Petrović. „Kao lokalna vlast tu smo da pružimo svaku podršku i pomoć obema porodicama ovih vrsnih policajaca i sjajnih ljudi.“
I dok čitav Jadar i Srbija žale za ubijenim Nikolom i mole se za Vjekoslavov brz oporavak, od ranog jutra se za teroristom tragalo na obe obale Drine. Od samog saznanja za teroristički akt, u akciju su bili uključeni i policajci MUP Srbije, ali i njihove kolege iz MUP RS, čiji su pripadnici u četvrtak uhapsili u Bijeljini Zorana R., sa kojim je Albanac kontaktirao posle krvavog pira, dok su policajci u Mladenovcu uhapsili njegovu suprugu Ivanu R.
Istraga tek treba da utvrdi prirodu saradnje između Zorana R., koji je takođe imao lažnu ličnu kartu, sa lažnim imenom, navodno izdatu u Banjaluci. Policija je ranije saopštila da je upravo on angažovao Mithata Hadžića iz Tutina da iz Preševa do Loznice prebaci Hajrizija. Za Zoranom R. je, navodno, raspisana poternica jer je osuđen na osam godina zatvora zbog trgovine narkoticima. Zoran R. je juče priveden na saslušanje u Republičko javno tužilaštvo u Banjaluci, koje će voditi istragu protiv njega. Sumnja se da su supružnici zajedno dogovorili transport osumnjičenog Hajrizija.
U Loznici je, od juče ujutru, do lociranja teroriste, saobraćaj na drumu Šabac – Loznica – Mali Zvornik, kod Lipničkog Šora, bio potpuno obustavljen. Jedan od meštana, koji tvrdi da je juče oko 13 časova sreo begunca, ispričao je da ga je ovaj upitao gde je put za Banju Koviljaču. „Objasnio sam kuda da ide i nekoliko trenutaka kasnije začuo pucnjavu,“ rekao je ovaj Mačvanin.
Na mestu zločina, u Lipničkom Šoru, okupljao se i juče veliki broj građana. Ljudi su zastajali, gledali, plakali, ostavljali cveće i palili sveće. Na to mesto, pravo iz Švajcarske, gde je bila kod ćerke, došla je i majka ubijenog policajca Ljiljana Krsmanović.
„U svemu je bio kao anđeo,“ priča Ljiljana kroz jecaje. „Ni mrava nije zgazio. Divno dete, sjajan đak Policijske škole u Kamenici. Omiljen na svakom mestu i na poslu, gde god je radio, i među ljudima. O, Bože, šta nas zadesi. Ode naš ponos, naša dika, naš mezimac, koji je bio pun ljubavi. Majka sam mu i znam koliki je bio čovekoljubac. Zar da ovako strašno, u cvetu mladosti, okonča svoj život.“
Reka ljudi u Jarebicama juče je prolazila kroz kuću Krsmanovića da Ljiljani i njenom suprugu Milenku izjavi saučešće. Nema on više snage ni da plače, ni da jauče od silne žalosti.
„Nikola je bio i sjajan fudbaler, ali pre svega divan čovek, drug, prijatelj i poznanik,“ priča Stefan Mitrić iz obližnjih Runjana, koji je sa njim igrao fudbal u istoj ekipi. „Obožavali smo ga. Bio je drag i duhovit, od njega se nije mogla čuti ružna reč. Veliki gubitak, ne samo za dobre Krsmanoviće.“
Života Isaković, bliski rođak Krsmanovića, sa suzama u očima, priča da je bilo divno gledati sa koliko žara i ljubavi Nikola voli i službu u kojoj je bio vrstan profesionalac, i državu, i svoje najrođenije i svakog dobrog čoveka:
„Čekali smo da se oženi, da se radujemo i veselimo sa njim, kao što se on veselio na svim našim slavljima,“ priča Isaković. „To je bila želja svih nas. I, umesto toga, tuga i bol. I, stvarno, nema utehe. Ni za koga od nas, a kamoli za njegove roditelje, sestru, njenu decu.“
