Božić u lozničkoj Mali: Mi smo braća i komšije

Tradicija da stanovnici lozničke Male, koja je u središtu grada, slave Božić, iako su muslimanske veroispovesti, ne bledi, kaže nam Zane Šaulić, Lozničanin i Maljanin, inače odbornik u Skupštini grada Loznica i upravnik ovdašnje „Sokolane“. Za sebe kaže da Božić svetkuje sa suprugom Elmom, inače Šapčankom iz čuvene familije Eganović, koja je taj duh slavlja u ovom domu samo ulepšala. Slave u Beču porodice njihove dece, Zorana i Zorice, uz pečenicu i običaje koji idu uz to.

„Mi smo Srbijanci islamske veroispovesti, ali smo uvek, sa komšijama Srbima, slavili Božić, uz prase, jagnje i ćurku, šta ko ima, čak i kad neke komšije, u vreme komunista, nisu smele to činiti“, kaže Šaulić. „A, i toga je bilo. Bili smo i ostali deo kulture i tradicije ovog grada, Jadra i Srbije, ponosimo se na svoju državu Srbiju, svoj rodni grad i zavičaj.“

Ima i onih, veli naš sagovornik, koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci, kao i retkih koji su, svojevremeno, menjali imena. Kad sve sabere, smatra on, u najluđim vremenima iza nas, održali su dobre odnose sa komšijama Srbima sa kojima su slavili i Bajram i Božić, kako to mnogi i danas čine, u ljubavi i miru.

„Broj Maljana se, u poslednjih nekoliko decenija, šestostruko smanjio, delom jer su se raselili po gradu i okolini, ali ‘kosi’ i starost i smrtnost“, kaže naš sagovornik. „Nekada je u Mali umiralo od troje do petoro ljudi, a u zadnje dve do tri godine umrlo je njih skoro 136! Godišnje se ne rodi ni desetoro beba u ovom lepom delu grada, a ranije je na svet, ovde, dolazilo i po 40 beba godišnje.“

U Mali je uvek bilo veselo, radilo je, u neko doba, najmanje 4-5 kafana, a došlo je vreme da nema nijedne. A ranije se znalo da nema pevača koji će uspeti, ako se ne pokaže u nekoj od ovdašnjih kafana. Tu su prve korake napravili Maljanin i Lozničani, Sinan Sakić, Dragan Šaulić, koji je igrao fudbal za maljanski „Polet“, Šaban Šaulić, i „zlatna vilina“ Srbije svih vremena i jedan od najuglednijih Lozničana, violinista Naif Amzić, sa svojim Amzićima, koji su bili ovde kao Cicvarići za Šapčane.

Ostali su zapamćeni ugledni Maljani, poput profesora Memeda Ibraimovića, koji je ostavio i ugledne potomke, odbornika i muzičara Bake Bajrića, vrhunskog fudbalera Loznice, Mustafe Muse Bajrića, retko vrednog i uspešnog sportskog radnika kao što je bio Began Sunić, golmana Loznice, Ameta Ikanovića, vrlih privrednika Sulje Fafulića, Rame Avdića, Osmana Alimanovića Lole, dobrih ljudi poput Avde Rukuća Gage, Zamfe Ikanovića.

Mala je imala FK Polet, koji su voleli svim srcem i oni, ali i drugi Lozničani, jer su te utakmice bile podjednako zanimljive na terenu i van njega.

„Riki, igraj glavom, nećeš ići na fakultet“, govorio je sa klupe svom fudbaleru Hasanu Mrkiću, zvanom Rikiju. To su samo neke od antologijskih rečenica koje su zabavljale Lozničane na utakmicama, a Mala je imala i ima poznato Humanitarno društvo „Gajret“, koje su osnovali svojevremeno loznički trgovci, inače pravoslavci.

„Ranije su Maljani radili u „Viskozi“ i drugim firmama u gradu, a posle raspada velike privrede, kao i drugi sugrađani, počeli su da se snalaze kako znaju i umeju“, kaže Šaulić. „Otvaranje novih fabrika otvorilo je i novu nadu za nas Maljane, u svakom pogledu, a lokalna vlast učinila je značajno kada je u pitanju infrastruktura u delovima grada gde živimo.“

V. Mitrić

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE