ČUVARI „DUŠE“ RODA SVOG

Srpski akademici o negovanju duhovnih, kulturnih, naučnih i nacionalnih dobara Srba u Srbiji, Republici Srpskoj i BiH, u svim bivšim JU republikama i rasejanju.

U vreme opšte dehumanizacije i sveta, kada materijalno nastoji, po svaku cenu, da ugrozi sve što je humano, kulturno i duhovno, Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika (SKANU), koja je sledbenik istoimene akademije čiji su predsednici bili, pored ostalih Josif Pančić i Jovan Cvijić, čvrsto, rečju i delom, svedoči da je, iolo upućenom, jasno da sve što je materijalno je, zapravo, trulo, podložno kvarenju i razaranju. Osim što svedoči SKANU, u čijim je redovima, između ostalog, 100 doktora nauka i univerzitetskih profesora, vrsnih umetnika iz raznih oblasti, duhovnika, kroz 15 odeljenja, aktivno podstiči ne negovanje našeg kulturnog i duhovnog nasleđa – blaga nad svakih materijalnim blagom. Ovo je poručio na sednici SKANU, njen predsednik akademik Dragan Damjanović.

Akademik Damjanović, jedan od najplodnijih srpskih pisaca danas, naglasio je da „događaji poput svečanosti dr Dragi Ljočić, prvoj srpskoj doktorki u čast, u Vukovom Tršiću, „Vidovdanska loza“ u Topoli, kulturni susreti u Soko Banji, književne večeri u Beogradu, Nikšiću, Ugljeviku, Loparama, Irigu, Krupnju, Višegradu i drugim mestima, kao i učešće u raznim domaćim i međunarodnim skupovima iz oblasti nauke od medicine do tehnike i humanističkih nauka, pokazuju da SKANU, ne samo aktivno, već i znalački, posvećeno, savesno, odgovorno, i prema rodu i Bogu i otadžbini, neguju najbolje stvaraoce, podstiče ih na nove uspehe i sokoli, pre svega mlade, da ostanu u svojoj zemlji. – Ova misija nije ni laka ni jednostavna -rekao je akademik Damjanović. – Kako bi i bilo ka se suočavamo, sa svih strana, sa raznim atacima na naše najveće dragocenosti, na našu nacionalnu i kulturnu baštinu, ne samo u Srbiji, već svugde gde živi naš rod. – Zato je naše delovanje i široko i duboko, sasvim temeljeno, neograničeno na jedan prostor, već rasprostranjeno od Srbije do Republike Srpske, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i vaskolikog rasejanja. Bili smo pri tome i ostajemo da nema te sile koja može da omođi naša duhovna i kulturna blaga. Još nam je slavni Vuk Karadžić svetao primer da se o rodu i njegovoj kulturi i pismenosti mora da dela i van granica Srbije. I mi baš to činimo. Naše aktivnosti to skoro svakodnevno pokazuju, jer naši akademici stižu svuda gde naš narod živi.

Akademik profesor dr Mirko Kerkez, predsednik Naučnog veća SKANU, inače višegodišnjih zamenik direktora Kliničkog centra Srbije i ugledni srpski hirurg i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, istakao je da je „akademija svetionik roda svoga, čiji svaki korak znači novu svetlost na ono što nam je najvažnije i najsvetije“. – Radimo za budućnost da našim mladim naraštajima ostavimo u nasleđe sve ono što je vredno i dragoceno, od kulture, duhovnosti, pismenosti do svih novih znanja ali i umeća naših vrednih, umnih i časnih članova, koje krasi i humanitarna crta. – Brinemo i o onima koji su udarili temelje naše akademije, poput Jovana Cvijića, kom dajemo parastos svakog 16. januara, datuma kada je rođen u Loznici, u Šapcu smo stavili obeležje na kuću u kojoj je živela čuvena naša spisateljica, Isidora Sekulić, koja je bila akademik SKANU, kao i svima onima koji su nas zadužili za sva vremena kaže akademik Kerkez. Bili smo i ostali, ne samo rečju, već i delima istinski naslednici SKANU i na to smo, sa razlogom ponosni.

Akademici su odlučili na predlog Naučnog veća SKANU, da u red počasnih članica budu primljene profesor dr Biljana Pavlović i mr Marijana Milikić, koje su primer žena, koje i znanjem, i obrazovanjem, humanošću rodoljubljem i čovekoljubljem obeležavaju vremena današnje. Uručene su nagrade za veliki doprinos razvoju turizma u Soko Banji i očuvanju tradicije srpskog naroda Saši i Nikoli Roniću, ocu i sinu iz Negotina, „koji su sjajan primer spoja rada, znanja, umeća i ljubavi prema svojoj zemlji i njenim ljudima“.

Akademik profesor dr Veljko Đukić, koji je prvi na svetu doktorirao na temu transplantacije srca, kazao je da je „akademija svetionik roda svoga, čiji svaki korak znači novu svetlost na ono što nam je najvažnije i najsvetije“. – Radimo za budućnost da našim mladim naraštajima ostavimo u nasleđe sve ono što je vredno i dragoceno, od kulture, duhovnosti, pismenosti do svih novih znanja ali i umeća naših vrednih, umnih i časnih članova, koje krasi i humanitarna crta. – Brinemo i o onima koji su udarili temelje naše akademije, poput Jovana Cvijića, kom dajemo parastos svakog 16. januara, datuma kada je rođen u Loznici, u Šapcu smo stavili obeležje na kuću u kojoj je živela čuvena naša spisateljica, Isidora Sekulić, koja je bila akademik SKANU, kao i svima onima koji su nas zadužili za sva vremena kaže akademik Kerkez. Bili smo i ostali, ne samo rečju, već i delima istinski naslednici SKANU i na to smo, sa razlogom ponosni.

Akademici su odlučili na predlog Naučnog veća SKANU, da u red počasnih članica budu primljene profesor dr Biljana Pavlović i mr Marijana Milikić, koje su primer žena, koje i znanjem, i obrazovanjem, humanošću rodoljubljem i čovekoljubljem obeležavaju vremena današnje. Uručene su nagrade za veliki doprinos razvoju turizma u Soko Banji i očuvanju tradicije srpskog naroda Saši i Nikoli Roniću, ocu i sinu iz Negotina, „koji su sjajan primer spoja rada, znanja, umeća i ljubavi prema svojoj zemlji i njenim ljudima“. Akademik profesor dr Veljko Đukić, koji je prvi na svetu doktorirao na temu transplantacije srca, kazao je da je „akademija svetionik roda svoga, čiji svaki korak znači novu svetlost na ono što nam je najvažnije i najsvetije“. – Radimo za budućnost da našim mladim naraštajima ostavimo u nasleđe sve ono što je vredno i dragoceno, od kulture, duhovnosti, pismenosti do svih novih znanja ali i umeća naših vrednih, umnih i časnih članova, koje krasi i humanitarna crta. – Brinemo i o onima koji su udarili temelje naše akademije, poput Jovana Cvijića, kom dajemo parastos svakog 16. januara, datuma kada je rođen u Loznici, u Šapcu smo stavili obeležje na kuću u kojoj je živela čuvena naša spisateljica, Isidora Sekulić, koja je bila akademik SKANU, kao i svima onima koji su nas zadužili za sva vremena kaže akademik Kerkez. Bili smo i ostali, ne samo rečju, već i delima istinski naslednici SKANU i na to smo, sa razlogom ponosni.

Akademici su odlučili na predlog Naučnog veća SKANU, da u red počasnih članica budu primljene profesor dr Biljana Pavlović i mr Marijana Milikić, koje su primer žena, koje i znanjem, i obrazovanjem, humanošću rodoljubljem i čovekoljubljem obeležavaju vremena današnje. Uručene su nagrade za veliki doprinos razvoju turizma u Soko Banji i očuvanju tradicije srpskog naroda Saši i Nikoli Roniću, ocu i sinu iz Negotina, „koji su sjajan primer spoja rada, znanja, umeća i ljubavi prema svojoj zemlji i njenim ljudima“.

Akademik profesor dr Veljko Đukić, koji je prvi na svetu doktorirao na temu transplantacije srca, kazao je da je „akademija svetionik roda svoga, čiji svaki korak znači novu svetlost na ono što nam je najvažnije i najsvetije“. -Zato smo dužni da u naše redove primamo ovako dokazane ličnosti kao što su ove dve dame koje su danas postale deo SKANU -rekao je akademik Đukić, inače potpredsednik SKANU.
Pokrenuta je i inicijativa da se nađe i put i način da se SKANU vrati imovina koja joj pripada kao i da se podrže svi oni, poput akademika Novovića, koji se, zdušno, zalažu da se našoj zemlji i njenim ljudima, plati šteta koju su naneli fašisti u Drugom svetskom ratu i pozvali sudove u zemlji da se late tih predmeta „kao što čine druge zemlje poput Grčke“.


Vladimir Mitrić, redovni član SKANU, rekao je da je za divljenje bila promocija dela o bratstvu Mirkoviću, održana u Parohijskom domu u Nikšiću, čiji je autor redovni akademik Dragoljub Drago Mirković iz Bijeljine, rodom iz Stare Hercegovine iz Macavara.


-Ova knjiga je proročka na neki način, jer je akademik Mirković kroz nju, zapravo, najavio i litije i druge oblike buđenja našega, srpskog naroda, u Crnoj Gori u borbi za svoja prava, od onih za život, rad do onih za očuvanje svog duhovnog, kulturnog i nacionalnog bića -kazao je Mitrić. -Akademik Mirković nam sugeriše, kroz ovo dragoceno delo da svi mi, treba da se držimo svojih korena, a ne da mnogi ne znaju ni ko im je bio, recimo, pradeda ni po ocu ni po majci. Ova knjiga je i primer promocije našeg jezika i naše genijalne ćirilice, koja pronalazi mesto, u sve većoj meri, i širom Njegoševe i naše Crne Gore.


Akademici su, s neskrivenim oduševljenjem, mogli da vide taze odštampano još jedno delo akademika Dragana Damjanovića -“Ana sa Dedinja“, koje, kako je rekao akademik Veljko Đukić, „dolazi kao najleši dar u danima kada se, u miru molimo Bogu, postimo kao što su činili naši slavni preci,uklanjamo loše misli, spremajući se, na najbolji način, za doček našeg Blagomladenca -Isusa Hrista.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE