Čuveni čiča Pero sa Bobije odlazi u zasluženu penziju: Šumama Srbije „dušu zna“

Diplomirani inženjer šumarstva Milojko Mićić Pero odlazi u zasluženu penziju, posle skoro četiri i po decenije rada, brige o šumama zapadne Srbije, rada u njima, posvećeno, s ljubavlju, onako kako je navikao od kada je prohodao u podnožju legendarnog Gučeva, u selu Gornja Borina, nadomak Loznice.

Šume su mu život obeležile. Nema šta o njima nije znao. U zapadnoj Srbiji, u šumama kojima gazduje ŠG „Boranja“, iz sastava JP „Srbijašuma“, znao je skoro svaku prostoriju, kako se stručno, šumarski kaže. Učio je generacije mlađih šumara. Bio im je učitelj, rukovodilac, ali pre svega drag kolega, prijatelj, drug, brat. Omiljen i poznat bio je u šumarstvu, ne samo Srbije, već i bivše Jugoslavije. Bio je direktor ŠG „Boranja“, ali samo u prelaznim periodima, dok se ne pronađe rešenje za tu dužnost, jer njega nije zanimala fotelja, ali se itekako interesovao ko će da bude na čelu tog, po mnogima, godinama najboljeg šumskog gazdinstva u Srbiji, po stručnosti njegovih inženjera, šumara, geometara.

Mićić je, vazda, bio pravdoljubiv, nije mu nepoznanica ni učešće u smenama i najviših rukovodilaca, ne samo u ŠG „Boranja“, već, svojevremeno, i u „Srbijašumama“. Najviše vremena, mada zvanično zamenik direktora gazdinstva, proveo je na planini Bobiji, na 1272 metra nadmorske visine, koju je svim srcem zavoleo, kao i ljude tog dela Azbukovice, gde su, uz divnu prirodu, sokaci i zaseoci puni istorije, koju je voleo, znao o čemu je govorio mnogim gostima koji su mu, svih ovih godina, stizali sa svih strana Srbije, regiona i planete. Svakome je bio sjajan domaćin, vodič i tumač prirode i istorije.

„Kao dete rođeno u podnožju Gučeva, zavoleo sam šume, koje su, kao i ljudi u njima, obeležile moj život. Bobiji ostajem veran do kraja života, mada ću, kao i do sada, redovno da idem u moju rodnu, lepu Gornju Borinu, da brinem o pradedovskom ognjištu,“ priča Mićić, koga svi u firmi, u selima na Bobiji, ali i poznanici i prijatelji zovu čiča Pero sa Bobije.

Doajena šumarstva Srbije ispratiće kolege iz „Srbijašuma“ na čelu sa mr Igorom Braunovićem, koji je najviše imao pažnje i razumevanja za njega, kao i za njemu slične ljude posvećene poslu i prirodi.

„U penziju idem, ali iz šume ne idem,“ kaže čiča Pero sa Bobije, koji će sa divnom suprugom Sekom nastaviti život na toj planini, čije je čari upoznao i koje su ga za sva vremena očarale.

V. Mitrić

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE