Profesor dr Mirko Kerkez, jedan od najuglednijih srpskih i jugoslovenskih hirurga, dugogodišnji zamenik načelnika Kliničkog centra Srbije, osnovao je u Loznici, na Lagatoru, nekadašnjem imanju Vuka Karadžića, pravu „Srpsku vojnu kuhinju“. Ova kuhinja, koja je i statična i mobilna, priprema vojnički pasulj, ali i druga jela naših junaka, pre svega onih iz Velikog rata, od Cera, Kolubare do Kajmakčalana i Krfa.
Receptura je trajna, ističe profesor Kerkez, koji je, i sam dobar deo karijere, proveo u vojnoj i policijskoj uniformi kao ratni hirurg. Ova „Srpska vojna kuhinja“ uvela je i hleb „tain“, koji je nastao po recepturi naših staramajki iz Jadra, Podrinja, Rađevine, Podgorine i Pocerine.
„Naše mudre majke tražile su način kako da naprave hleb koji će biti i zdrav, i dugotrajan, i ukusan za njihove muževe, sinove i braću kada krenu na front“, kaže dr Kerkez. Hleb se pravi od dve trećine ražanog i jedne trećine pšeničnog brašna, uz dodatak soli i kvasca, u odgovarajućoj razmeri. Sprema se na način koji naš sagovornik, kako kaže, ne krije i rado ga deli svima koji su zainteresovani.
Uz „Srpsku vojnu kuhinju“ je i naša vodenica, klasična potočara, izrađena po drevnim vodenarskim aršinima, u kojoj se melje brašno svih vrsta. Prve količine omiljenog junačkog hleba, koji se poslužuje uz sva jela i predjela, podeljene su besplatno Lozničanima i njihovim gostima. U njemu će uživati i mališani učesnici Dečjeg ribolova, koji će se održati u Janji, na Drini, u subotu.
„Hleb ‘tain’ smo vaskrsli, ljudi su oduševljeni, a posebno mališani, jer je ukusan i vruć, čak i kada se ohladi“, kaže profesor Kerkez. „Ko god želi obuku, mi smo mu na raspolaganju.“
