Episkop šabački Jerotej doneo je novu duhovnu radost i svežinu, služeći svetu arhijerejsku liturgiju u drevnom lozničkom hramu, podignitu na kostima srpskih ustanika vožda Karađorđa i vojvode Ante, posvećenoj Pokrovu Presvete Bogorodice.
Vernicima je lepotu duhovnog susretanja sa duhovnim ocem ulepšala njegova beseda u kojoj je, pored ostalog, rekao :-U ovoj nedelji se sećamo priče o nemoćnom i paralizovanom bolesniku. Ova priča nam svedoči od pada Adamovog, pa do današnjeg dana, jednu veliku istinu, a to je da nema spasenja bez Vaskrslog Hrista. Nesrećni bolesnik je trideset osam godina bio paralizovan, ležao u Ovčijoj banji pored bazena sa lekovitom vodom, u koju je po predanju silazio Anđeo Gospodnji i ko bi tada uspeo da uđe u vodu bi se isceljivao. Na pitanje Hristovo, on odgovara da je bolestan i da nema čoveka koji bi ga spustio u vodu kada je zatalasa Anđeo Gospodnji. Toliko ljudi, toliki pobožnih Jevreja, ali nema čoveka koji bi mu pomogao, jer je ljudima teško da gledaju tuđu nesreću koja ih podseća na smrtnost i prolaznost. S druge strane imamo i fariseje koji imaju jedan religijski sistem verovanja u kome nije potreban čovek, to je jedna ideologija, vera bez živog Boga. To vidimo i kroz činjenicu da kada je Gospod iscelio ovog raslabljenog, njima je najbitnije da istaknu da je to subota i da on ne može da nosi odar subotom. Nije ih interesovalo ni kada je bio bolestan, nisu ga sažaljevali, a sada kada je ozdravio, nisu se radovali njegovom isceljenju. Gospod isceljuje ovog čoveka sa par reči: Ustani uzmi odar svoj i hodi! Božija reč ima u sebi životvornu silu, jer je naš Bog večni život, uvek isti i uvek na isti način postoji. Crkva nas u ove dane vaskršnje radosti podseća da nema spasenja bez Vaskrslog Gospoda i da ne postoji ni jedan mudrac koji može da spasi čoveka od smrti, osim našeg Vaskrslog Gospoda.
Šabački vladika je, u lozničkom hramu,rukopoložio u čin čteca Aleksandra Grujića, veroučitelja iz Šapca.Episkop Jerotej je, na njemu znan, pitak, lep, zanimljiv i jasan način objasnio i pojasnio značaj službe.
-U današnjem činu rukoproizvođenja u čteca brata Aleksandra ste mogli da vidite tradiciju i učenje Crkve da je služenje odricanje od svoje volje -rekao je ovaj naš ugledni arhijerej. – Prilikom samog čina rukoproizvedini čtec je činio poklone i tražio oproštaj od svih. On, dakle, u smirenju prihvata taj čin i dobrovoljno prilikom postriženja priklanja svoju glavu i stavlja sebe na poslušnost Crkvi.
Čin čteca je, poručio je vladika Jerotej, „priprema za više sveštenstvo, a kod nas u Crkvi je napredovanje povezano sa još većim služenjem, jer što više napredujemo u Crkvi, mi sve više služimo, podražavajući samog Gospoda Isusa Hrista“.
