U Malom Zvorniku je, od pre nekoliko dana, ustanovljen Štab za sprečavanje ilegalnih migracija Granične policije MUP Srbije, koji pomažu, u ovom važnom državnom poslu, i pripadnici srpske Žandarmerije. Očekuje se da i granica prema BiH, kao i ona na severu zemlje, kod Subotice, prestane da bude mesto iz kojeg ilegalni migranti iz „belog sveta“ pokušavaju da odu u željene zemlje Evropske unije. Na tome će se, u narednom periodu, kako saznajemo, intenzivno raditi, a time se stvaraju uslovi i za povećanje bezbednosti ljudi tog dela Srbije, jer je međusobnim sukobima ilegalnih migranata bilo i teških, ubistava, zločina…
Oni su koristili, pored ostalog, krug nekadašnje fabrike „Viskoza“ u Loznici, Železničku stanicu u Banji Koviljači, staru zgradu Carinarnice u Loznici i ruinirani hotel „Gučevo“ na početku puta od Koviljače do Gučeva. Istovremeno, upadaju u napuštene vikendice na obali Drine, ali provaljuju i one u kojima nema stanara. „Oni koji imaju pare, nalaze jatake kraj Drine, najviše kod Jelava i Lipničkog Šora, koji ih smeštaju i, onda, prevoze preko Drine, u dogovoru sa mešetarima iz RS i BiH,“ kažu naši upućeni sagovornici. „Taj boravak i ‘transfer’ preko Drine košta od 500 evra pa nadalje. Odlično je što je osnovan ovaj Štab za Mali Zvornik, Loznicu i Ljuboviju, pored postojećih u Subotici, Dimitrovgradu i Preševu. Država je pokazala spremnost i volju da se ove ‘rute’ zatvore za sva vremena. To će se, sudeći kako se sada radi, sigurno i dogoditi.
Ekipe Štaba, dnevno, zaustave i odvezu iz ovog kraja i po pedesetak ilegalnih migranata, koji dolaze iz Pakistana, Avganistana, Sirije i drugih zemalja. To je i svojevrsna poruka onima koji su naumili da krenu u ovaj kraj da to ne čine, jer su svesni da će biti brzo sprečeni i vraćeni tamo odakle su stigli.
Ranije su samo lokalni mešetari učestvovali u prevozu migranata do ovog dela Srbije i prevoza preko Drine, a onda su to počeli da čine i oni iz reda samih ilegalnih migranata. I protiv takvih se vode postupci na obe obale Drine. Jedan broj ilegalnih migranata završilo je živote u talasima Drine, kod leve ili desne obale, jer nisu bili kadri da je preplivaju. Neki su se u BiH pokušavali kretati i skrivati kod Brasine, u teretne vozove.
Mešetari iz lozničkog kraja znali su, sve do dolaska Štaba u Mali Zvornik i žandarmerije, da se hvale koliko su zgrnuli para krijumčareći te ljude. Sada su, kako se može čuti, u mišjim rupama i u strahu da im policija ne zakuca na vrata zbog svega što su radili. Neki, poput onih na „Tuštinoj ruti“ kod Jelava, izgradili su mala betonska pristaništa sa čamcima, ne mareći što to nije zakonito, kako bi krijumčarili ljude lakše i sigurnije, dolazeći do velikog novca. Najviše su krijumčareni ljudi, osim kod Jelava i Lipničkog Šora, u Gornjoj Koviljači, Debeloj međi na Drinskom jezeru. Sada su sve te „destinacije“ dobro pokrivene policijskim ekipama, pa je svaki takav pokušaj više od pukog avanturizma.
