Lozničani se, mada je u njihov grad prvi voz stigao davne 1910. godine, kada je doveo učenice 7. i 8. razreda Ženske gimnazije iz Beograda, ponovo privikavaju na prevoz vozom, koji je sada moderan, udoban i skoro duplo jeftiniji od autobuskog. Od sredine decembra su uvedene dve linije prema Šapcu, Rumi, Beogradu u jednom i prema Zvorniku u drugom pravcu.
Putnički vozovi davno nisu stajali prema Loznici, a ni šinobusi nisu saobraćali najmanje dve decenije. Pre desetak godina počela je kompletna rekonstrukcija pruge, koja je valjano uređena, kao i autobuskih stanica u Loznici i Šapcu. Pre nekoliko godina krenuli su vozovi. Dugo je bio samo jedan polazak i dolazak u ovaj deo Srbije, da bi sada usledila dva.
„I ne samo što imamo dva polaska i dva dolaska voza u naš kraj, već oni idu znatno brže. Na primer, od Loznice do Šapca stiže se za pedesetak minuta, a od Loznice do Beograda, gde staje i prima putnike na Novom Beogradu i na Prokopu, za nešto malo više od dva sata,“ priča Zane Šaulić iz Loznice, kojeg zatičemo na liniji Loznica-Šabac. „Komforno je, lepo, čisto, u ove dane toplo, pa je milina putovati vozom, utoliko pre što su stanice u ova dva grada skoro u njihovom središtu. Kao dete, pošto mi je majka Šapčanka, stalno smo putovali vozom, a potom šinobusom. Ovo je velika blagodet za sve nas.“
Iz Loznice, Šapca i Zvornika prema prestonici dnevno zasad kreće po nekoliko desetina putnika. Najviše je penzionera, a u poslednje vreme je sve više i studenata. Ovi vozovi više ne staju, kako se popularno kaže, „kod svake bele kuće,“ što je smetalo putnicima.
„Kad sam prvi put sela u voz, pošto su uspostavljene dve linije, od tada idem stalno vozom, koji ima i jutarnji i popodnevni polazak iz Loznice, što je sjajno,“ priča Mirjana Mitrović, studentkinja iz Loznice. „Mislim da će ljudi sve više da se navikavaju na ovaj prevoz, jer na dobro je lako naviknuti se.“
Dosta je Lozničana, ali i Šapčana, koji uživaju u vožnji kao atrakciji. Vladimir Lečić iz Loznice je, kako kaže, vodio kćerkicu Nađu i sestrinog sina Stefana da se provozaju prugom, što je mališane oduševilo, jer su mogli i da hodaju po vozu, razgledajući lepe predele Jadra, Mačve, Podrinja, Srema.
Ovom trasom išao je davno, čak i pre Velikog rata, voz „ćira,“ koji je dolazio u Loznicu, a posebno Banju Koviljaču, vozeći na provod goste iz Novog Sada i Beograda. Voz, zasad, ne staje u Banji Koviljači, gde je stanica zapuštena, ali se meštanin Branko Pejak, koji insistira da se vrati stanica, optimista da će se to ponovo dogoditi.
U lozničkom hramu je, povodom dolaska prvog voza, održano bogosluženje u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Zna se da je dan kad je prvi voz stigao bio četvrtak, a sada vozovi dolaze i odlaze redovno i radnim danima i vikendom.
„Prema raspoloživim podacima, najzaslužniji za uvođenje pruge i voza ka Loznici pripada tadašnjem ministru finansija, čuvenom Lazaru Pačuu, koji je dosta uložio u železnice u Srbiji. Železnica je, u ovim kao i u drugim krajevima, vaskrsnula zahvaljujući vlasti koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić,“ kaže Lozničanin Željko Maksić.
