Čitav loznički kraj, Banja Koviljača, Rađevina, Azbukovica, Podrinje i susedna Republika Srpska oplakuju i žale posle vesti da se, juče, upokojio dr Tima Lekić (83), legendarni očni lekar i veliki čovek, koga su ljudi sa dve obale Drine bukvalno obožavali i bili mu iznad sela zahvalni, od univerzitetskih profesora i akademika do čobana i drvoseča.
Koliko je samo ljudi kojima je sačuvao vid, od onih koji su radili sa metalnim i drvenim opiljcima, do zidara i molera, ali i svih koji su imali problema sa tim, kako je na opelu rekao prota Dragan Spasojivić, „sa tim čarobnim organom koji je Bog dao ljudima“.
Prota Spasojević, koji je sa kolegom Draganom Bajićem, služio opelo u krasnom hramu Svetih apostola Petra i Pavla, koji je dr Lekić voleo svim srcem, naglasio je: „Naš dragi doktor Tima nikad nije očekivao, niti kojim slučajem primao ni dar ni nagradu za najveće poduhvate u svom poslu. Činio je sve, od srca, i kao da je dobio blagoslov od samog Boga da se u njemu spoje sjajni lekar i predivni čovek. Ljudina, gorostas ovog kraja, kulturan, otmen, duhovit, šarmantan, obrazovan i plemenit. To je bio Tima, čovek pun dostojanstva, koji je poštovao svakog časnog čoveka i koga je za Banju Koviljaču u Drinu vezala, takođe, predivna dr Slobodanka, vrhunski dečji lekar sa kojom je stvorio porodicu na koju je bio ponosan kao i oni na njega.
Prota je, u besedi, pozvao Vaskrslog Gospoda da, u ove dane posle našeg najvećeg i najradosnijeg praznika, primi dušu Timinu u rajsko naselje carstva nebeskoga. I po ocenama svih koji ga oplakuju i mesto mu je tamo, „gde pravednici počivaju“, jer je životom i radom, do poslednjeg daha, svedočio Isusov i Svetosavski put. Podsećaju mnogi da je radeći sa opskurnom dijagnostikom svojevremeno znao svakom oku da nađe leka. „I to je dar Božji“, kaže Vladimir Mitrić iz Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, ističući da je dr Tima još jedan biser zdravstva ovog kraja, poput dr Milisava Stančića, Pavla Finogenova, dr Milenka Marina, Đorđa Vračevića i drugih, koji su ostavili beleg i pred Bogom i pred rodom za sva vremena. Znao je, kao niko, da divnim osmehom dočeka i isprati pacijenta. Sa njegovog lica nije nikad silazila ljubav prema ljudima. Nije ni čudo koliko ljudi danas plače, a kako i da ne zaplaču, jer nisu u pravu oni koji osuđuju plakanje u ovim trenucima, jer i Isus je plakao za svojim prijateljem Lazarom.
