Monumentalni spomenik, visine oko pet metara, u čast čuvenog lozničkog i srpskog prote Ignjata Vasića i legendarnog episkopa srpskog i svepravoslavnog Lavrentija (Živko Trifunović), biće postavljen ispred Biblioteke Vukovog zavičaja u centru grada, u Ulici Svetog Save, nedaleko od rečice Štire.
Spomenik je delo i dar Lozničanima i narodu akademika Dragoljuba Draga Mirkovića, likovnog umetnika iz Bijeljine, rodom iz Banjana u Staroj Hercegovini. Kako kaže, na taj korak se odlučio „zbog velikana kakvi su bili prota i vladika, ali i zbog prijatelja Vladimira Mitrića, novinara ‘Večernjih novosti’“. Inicijativu za podizanje spomenika pokrenuo je Mitrić sa svojom generacijom Osnovne škole iz Klupaca, koja ove godine obeležava 45 godina od „male mature“. Inicijativa je ušla u proceduru i ubrzo su stigli prvi „blagoslovi“ lokalne zajednice i Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ostaje još da saglasnost daju odbornici Skupštine grada, a završnu ocenu o spomeniku daće nadležni zavod na osnovu izveštaja tima koji vodi profesor Petar Gavrilović.
Ubrzo će uslediti izrada postamenta i postavljanje spomenika velikanima, čije je likove, direktno u kamenu, isklesao ugledni umetnik, koristeći tehniku koja je izuzetno zahtevna i kojom se bavi sve manji broj umetnika.
– Znao sam da radim satima prekriven prašinom, a da ne osećam ni umor ni težinu, iako imam osetljive bronhije – kaže umetnik Mirković. – Ovo su veliki ljudi svog roda. Vladiku Lavrentija sam lično poznavao, sarađivao sa njim, a on me je nagradio Ordenom svetog vladike Nikolaja. Moja supruga Rosa je iz Krupnja, iz Rađevine, odakle je i vladika, a oni smatraju Loznicu i Jadar svojim gradom i zavičajem. Odavno sam shvatio koliko je ovde divan narod, pa nije ni čudo što je iznedrio takve velikane.
Ovaj umetnički poduhvat jednoglasno su podržali odbornici lokalnog parlamenta, i iz redova vlasti i opozicije, kao i Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja, koja se na sednici Skupštine grada javno zahvalila i darodavcu Mirkoviću i inicijatoru Mitriću.
Sa jedne strane spomenika biće lik prote Ignjata, a sa druge episkopa Lavrentija. Ispod vladikinog lika pisaće: „Bog mi je svedok!“, dok će prote pratiti reči: „Prota Ignjat Vasić javlja!“
Prota Ignjat i njegov doprinos
Prota Ignjat Vasić (1812–1888), koji se opismenio u manastiru Hopovo, bio je najpre učitelj, a zatim sveštenik. Bio je poslanik Svetоandrejske skupštine 1858. godine, a 1869. član Nikoljskog odbora za izradu Ustava. Poznat je po vođenju nacionalne propagande u Bosni i uspostavljanju obaveštajne službe u pograničnim mestima. Učestvovao je u borbama i bio ranjen u akciji u Bijeljini.
Od početka svog učiteljskog i svešteničkog rada bavio se kulturnim životom sela i gradova. Pisao je pozorišne komade inspirisane biblijskim temama, a 1868. godine u Loznici je osnovao kulturno-umetničko društvo „Podrinjska sloga“, današnji KUD „Karadžić“. Njegovo društvo imalo je čitaonicu s bibliotekom, pozorište, hor, javna predavanja, kao i akcije otkupa i širenja knjiga, uz pomoć siromašnim đacima.
Zabeleženo je da je prota Ignjat darovao plac za čitaonicu čiji je kamen temeljac 1869. godine položio knez Milan Obrenović, unuk Tomanije, kćerke slavnog lozničkog vojvode Ante Bogićevića. Još tada je loznička čitaonica primala 25 srpskih i jedan nemački list. Prota Ignjat je ocenjen kao „sjajna spona na nacionalnom i prosvetnom polju između Vuka Karadžića i Jovana Cvijića“.
Vladika Lavrentije – duhovni graditelj i čuvar srpskog identiteta
Vladika Lavrentije, koji je gimnaziju završio u Loznici, postavio je temelje sedam eparhija Srpske pravoslavne crkve širom sveta. Dve decenije bio je nadležan za zapadnu Evropu, Australiju i Novi Zeland, pružajući podršku i utehu srpskoj dijaspori i okupljajući ljude oko crkve.
Objavio je sabrana dela tada zabranjenog svetog vladike Nikolaja i sačuvao ih od zaborava. Organizo-vаo je prenos njegovih zemnih ostataka u rodni Lelić i neumorno svedočio o njegovom delu.
Podigao je brojne crkve širom sveta, a u otadžbini je izgradio dve svetinje kao svoje zadužbine – u Soko-gradu kod Ljubovije i u svom rodnom selu Bogoštici, davno nazvanom „Božjim selom“. Bio je cenjen i poštovan širom sveta kao veliki duhovnik, plodan pisac i vrstan poznavalac književnosti, naročito narodne poezije.
Na Sokolu je osnovao manifestaciju Moba, koja godinama okuplja srpsku decu iz zemlje i dijaspore, podučavajući ih veri, kulturi, jeziku, običajima i tradiciji. Njegova ljubav prema Loznici bila je poznata, a on je nosio titulu počasnog građanina ovog grada.
Spomenik gotov do Spasovdana
Umetnik Mirković je na mestu budućeg spomenika upravo imao završne konsultacije sa zamenikom gradonačelnika Loznice Petrom Gavrilovićem, pomoćnikom Milanom Jugovićem i njihovim saradnicima. Očekuje se da će spomenik biti postavljen najkasnije do gradske slave – Spasovdana, kada će Lozničani dobiti dostojno obeležje posvećeno dvojici velikana.
