Loznica se oprašta od velikog sportiste, sportskog radnika, velikog majstora i div junaka grada -Baji, večno hvala!

Lozničani se opraštaju od Miloša Bačića Baje(74), jednog od najboljih i najučuvenijih sportista Podrinja i Kolubare, vrsnog trenera, saveznog rukometnog sudije, velikog majstora, omiljenog na obe obale Drine, čoveka koji je ostavio dubok trag obavljajući razne dužnosti od onih na SORA „Podrinje Kolubzra“ i JP „Vodovod i kanalizacija“ do odborničkih u lokalnom parlamentu.

Kao rukometaš žario je i palio po terenima širom nekadašnje SFRJ.Talentovan, vredan, marljiv požrtvovan, kakav je bio u u poslu i u životu, davao je sve od sebe, kako je govorio, boreći se,  ne samo za rezulate za svoj klub RK Loznica, već za lepotu dragog mu rukometa.

 Nema terena u SFRJ na kom nije igrao  ili na kom nije nastupao kao trener, muške ili ženske selekcije, savezni sudija, prijatelj klubova,  omiljen prijatelj.Gde god je igrao bio je  dočekivan s radošću od ljubiotzelja i poznavaoca rukometa, ništa manje u gostima, nego kod kuće.

  -I to ga je nosilo u sportske i ljudske visine, posle čega je bio još bolji i sportista i čovek -kazao je njegov prijatelj iz mladosti Vladimir Mitić, na koomemoracija koja je održana u Sportskom centru Lagator. -Nikad ga nije ponela sportska slava, ne samo što ga nije menjala ni za dlaku, već je sugrađanima postajao sve miliji i sve što treba tu je Baja, govorilo se decenijama i gradu.I da popravi kvarove u kućama i stanovima, pre svega vodovodne, i da ih razgali igrom na terenu, i da ih okrepi prijatnim susretom na ulici, u Vukovom domu kulture, u kafanama kojima je, svojim prisustvom, davao posebne čari stare dobre Loznice.

U kafani „Pod trešnjom“, ili  „Kod Ćeme“,  sugrađani su ga lako nalazili i kad nije bilo telefona, jer se znalo  da je tu, najčešće, u predahu svojih obaveza u sportu, poslu, porodici.I svugde je i kod svakog stizao.Imao je veliku podršku svoje divne supruge Marije Mace, sa kojom je izrodio sjajnu kćerku Svetlanu koja im je podarila divnu unučad i dobrog zeta.POštovali su se i voleli jedne druge,Hrišćanski jasno i čisto.Onako kako je popularnog Baju decenijama voleo čitav grad i kraj i kako je on voleo svakog čoveka, poštući isto i čistača ulica i prosjaka i čobanina i akademika.

 Gorostas od čoveka po delima, koji je voleo svoj grad baš „svim žarom srca svog“, do danas će počivati na Gradskom groblju na kome je, samo koji dan ranije, ispraćen takođe omiljeni sugrađanin i divan čovek, njegov prijatelj Aleksandar Aco Lečić.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE