Za Loznicu i Lozničane, boravak predsednika Vučića u ovom gradu i kraju, odakle je danima valjano, uspešno i posvećeno vodio državu, ali i stigao do susednih gradova i opština, razgovarao s ljudima, posetio uspešne zemljoradnike, proverio kako se odvijaju radovi na brzom putu od Šapca do Loznice, onom koji najkraće iz Mačve vodi ka Semberiji, video zdravstvene ustanove kako su zasijale punim sjajem, kao i naše bogomolje, poput krupanjske u Dobrom potoku, predstavlja veliku čast. To do sada nijedan vladar nije učinio, jedino je kralj Petar Prvi Karađorđević jedno vreme boravio u ovom kraju, ali iz Banje Koviljače, i to mnogo kraće.
Sadržaje protokola predsednika Vučića teško je i pobrojati. Dolazak visokih diplomata, zvaničnika Vlade Srbije, Narodne skupštine, Vojske Srbije, čelnika javnih preduzeća, institucija i ustanova, kao i donete odluke minulih dana, važne i dragocene, učinili su Loznicu važnom i značajnom u svakom pogledu, što je samo „šlag na tortu“ nakon svega što je aktuelna vlast uradila za Loznicu i Lozničane. To uključuje dovođenje svetskih kompanija, izgradnju novih vrtića, stadiona po standardima UEFA, rekonstrukciju, izgradnju i opremanje bolnice koja je sada poput „malog Hjustona“, sređivanje kasarne koja sada izgleda „kao u bajci“, a do skoro je bila ruina bez nade. Svaki častan čovek bojao se da ne ode u ruke alavih tajkuna, što je nekada bilo uobičajeno. Njeno uređenje, uz sve pobrojano, pokazalo je da ništa nije isto kao pre i da ova vlast radi odgovorno, savesno, posvećeno i požrtvovano za svaki kraj i za svakog čoveka. Lozničani to dobro znaju.
Obavljanje dužnosti u Loznici, predsednika i njegovih najbližih saradnika, kao i dolazak visokih gostiju sa gotovo svih meridijana, pokazalo je da Loznica konačno ima kadrovsku, profesionalnu, obučenu i pristojnu policiju koja sve to isprati na najbolji način. Zaista, ekipe načelnika Srđana Brkića, komandira Petra Grbića i Đorđa Spasojevića, pod budnim okom načelnika Policijske uprave Šabac, Aleksandra Vilotijevića, učinile su da se ljudi kreću, rade, razonode i osećaju kao da čitavo rukovodstvo nije u gradu i kraju. Uljudno, kulturno, pristojno ostvarili su komunikaciju sa sugrađanima, što je doprinelo da sve bude, kako se to popularno kaže, za desetku.
Nigde nije bilo nikakvog naboja, nervoze, iritacije, ekscesa, nesporazuma. Nijednog! Veliki uspeh postigla je ovdašnja policija, koja je otvorila novo, svetlo poglavlje u gradu i kraju. Svojevremeno, kad bi dolazio i viši nameštenik iz države, pa i partijski funkcioneri, znalo se da pola grada bude blokirano, kao i pristupne ulice i putevi, uz prisustvo namrgođenih policajaca i još namrgođenijih njihovih starešina, koji su tada pokazivali, tobože, ozbiljnost. U isto vreme, nije bilo neuobičajeno da dve godine na magistralnom putu Loznica–Šabac nema nijedne patrole u večernjim i jutarnjim satima, kao i da, kad bi dobili obaveštenje da neko nosi drogu, ako su već bili spremni da hapse, zajedno odlaze načelnik, komandir i šef Odeljenja kriminalističke policije, kako ne bi procurile informacije, što je godinama bila gotovo uobičajena pojava.
Lozničani su često imali muke kada dolaze „važni ljudi“, ali su mogli samo da gunđaju. Ne daj Bože ništa više od toga. Sve to je bilo u sadejstvu sa namrgođenim i tobože smrtno ozbiljnim inspektorima Državne bezbednosti, a kasnije BIA, koji su sada, a posebno godinama ranije, uspevali da pokažu da, kad se odvoji žito od kukolja, može da se dobije idealna tvorevina. Tako je ova služba, još 2006. godine, postala jedna od najboljih organizacionih jedinica u službi, ako ne i najbolja, prema onome što javnost „sudi“. I promene u Osnovnom javnom tužilaštvu, na čijem je čelu Bojana Tešić Maričić, pokazale su vrlo brzo veću sigurnost, bezbednost, pravdu, čestitost i saradnju sa policijom i službama u interesu države i građana. Na najbolji način. Ne tako davno, u doba drugih vlada, nešto ovakvo nije moglo ni da se sanja!
Što je možda i najvažnije, posete predsednika i funkcionera ne obezbeđuju, kao na početku ove vlasti, kojekakve agencije sumnjivog porekla i još sumnjivijih vlasnika i šefova. To je „tekovina“ koja je pretekla iz prethodne vlasti, kada je sprega kriminala sa onima koji treba da se bore protiv njih dostigla zenit. Srećom, vrlo brzo je počela drastično da opada. I zato, svaka čast pomenutim nadležnima, ali i sugrađanima koji to vide i koji su želeli da to zabeležimo kao njihov utisak, osećaj i doživljaj, pri čemu mi samo imamo ulogu beležnika. Naravno, slažemo se u potpunosti.
