I ne samo što ga je Alijina tajna policija (AID) označila u temeljnoj i stručnoj analizi kao ratnog profitera, već je Nasera Orića, ozloglašenog komandanta Srebrenice, o kome Turci snimaju film kao o heroju, njegov komandant, general Armije BiH, Rasim Delić, označio kao kukavicu!
U uvodnom izlaganju pred Alijinim poslanicima, govoreći o padu Srebrenice 1995. godine, u leto 1996. godine, čitajući dokument napisan 30. jula te godine, komandant Armije BiH ističe da je Orić predložio da zajedno sa političkom delegacijom Srebrenice dođe kako bi se razjasnile kontroverzne informacije o Srebrenici.
To je, podsetimo, onaj sastanak o kome je za „Novosti“, ali i u filmu, svedočio Hakija Meholjić, tadašnji načelnik srebreničke policije, kada je Alija tražio da se žrtvuje 5.000 muslimana kako bi bila izazvana intervencija NATO snaga na srpske položaje.
- Trebao se vratiti helikopterom 7. maja 1995. godine, ali je zamolio da ostane i da ide u drugoj grupi u kojoj su bili slušaoci ROŠ – napisao je i rekao general Delić u strogo poverljivom dokumentu koji je dospeo u „Novosti“. – Kao što sam već rekao, helikopter je srušen.
A onda, za „junaka“ o kome Turci snimaju film kao o heroju, njegov komandant dodaje: – Posle udesa, i pored naređenja, nije hteo – smeo da ide peške u Srebrenicu, tražeći ne običan, već borbeni helikopter, što se nije moglo obezbediti jer ih mi ni danas nemamo.
Tako je Naser izbegao da podeli sudbinu sa Srebreničanima, o čemu Alijina policija svedoči argumentovano, kroz razna dokumenta i autentične izjave svedoka. Budući „turski junak iz Srebrenice“, po filmu, ostaće upamćen po zulumima prema sopstvenom stanovništvu, od pljački, maltretiranja i ubijanja – i sve to bez zvanične krivice.
Bar za istoriju treba da se zna da je službenica Policijske uprave Srebrenica, koja je izradila lažnu ličnu kartu, iako privedena u Ljuboviji, puštena na slobodu odlukom „bezbednjaka“ Miroslava G. iz Loznice, na volšeban način. Ostaje činjenica da se Orić hvalio kako je primljen u policiju u Srbiji, nakon neuspešnih pokušaja u Tuzli, Sarajevu i Slavonskom Brodu.
- Pitao me je predsednik komisije za prijem šta mislim zašto nisam do tada primljen u policiju, a reč je o Srbinu iz Ljubovije, koja je samo preko Drine, u Srbiji. Rekao sam da su mi saopštili da nema mesta u policiji, a ja mislim da je to zato što je moj deda bio ustaša, crnokošuljaš. Mada je bio običaj da se odluka o prijemu ili odbijanju saopštava posle razgovora, taj kadrovik policije mi je, odmah nakon tih mojih reči, rekao da sam primljen.
Na nedavnom suđenju srpskom generalu Milenku Živanoviću, komandantu Drinskog korpusa VRS, u Specijalnom sudu u Beogradu, svedok odbrane je naglasio da je u jednom periodu, za vreme rata, kadrovik rodom iz Ljubovije, koji je primio Orića u policiju, imao dvojicu svojih ljudi u sukobu. Na jednoj strani bio je srpski komandant Bratunačke brigade, sinovac, koji će kasnije postati komandant srpske žandarmerije, a na drugoj strani bio je Naser, koga je primio, uprkos činjenici da je dva puta odbijen za prijem u BiH i jednom u Hrvatskoj. Zahvalnost Srbima, kao što se zna, Orić je ispisao krvlju, o čemu svedoči 3.500 ubijenih Srba, mahom civila, što je tema i nedavnog tročasovnog filma „Svedok“ Denisa Bojića, koji je, nakon premijere u Banjaluci, prvi put prikazan u Srebrenici. Surovo, ali realno, na promociju je mogao da dođe i Orić, jer je, zvanično, slobodan čovek!?
V. Mitrić
