Ugljevički načelnik Vasilije Perić, u pratnji predsednika ovdašnje Boračke organizacije Jovana Marinkovića, posetio je, povodom Međunarodnog dana žena, Nadu Janković, majku dva sina, dva pala borca Vojske Republike Srpske, Miroslava koji je rođen 1968. godine i dve godine starijeg Stanimira.
Jankovići su se borili junački na sarajevskom ratištu. Bili su mladići, „lepi kao dve najlepše jabuke“, kako kaže majka, ali i oni koji su je znali, odmah su pristupili Vojsci Republike Srpske. Majka ne bi, kaže, mogla da prebroji koliko ih je puta ispraćala i dočekivala sa fronta, moleći Boga da im sačuva živote, strepeći i neprestano misleći o njima. -Uvek su me, uz zagrljaj koji i sada osećam, pun ljubavi i topline, tešili da će se vratiti, da će doći kraj ratu i da ćemo, u Republici Srpskoj, da živimo mirno, slobodno kao sav slobodan svet, a ne uz stalne strepnje, poput onih pred nesrećni rat, „kada će da pukne. -Sudbina je, međutim, bila surova. Oba sina sam izgubila u ratu. Tuga mi je pocepala srce, ali ne i u njemu ljubav i uspomene na njih. Ne što su moji, oni su bili delije kakvih nije bilo blizu ni u novom ni u starom zavičaju. Dali su živote za slobodu, za mir, za RS, za sve nas koji u tome, danas, uživamo. Istovremeno, neprestano, tugujem i ponosim se njima. To znaju samo majke sa kojima se, na sličan način, sudbina poigrala, što ni najvećem dušmanu ne bih poželela. Nikad i nikome. Načelnik Perić je rekao majci, heroini rata i naših dana, da je svestan da je njen bol „veći od Majevice“, ali da joj je srce kao Mont Everest, „jer, uprkos svemu, zna da je i ona, kao i njena čeda koja je iznedrila i na najlepši način vaspisrala, u sebi nosili najlepše ljudske osobine. -Draga majko, znamo da utehe nema, ali znajte da, samo u dane praznike, već svakog dana i svakog treba, i ja i svi mi smo vaša deca -rekao je Perić. -I ponosni smo što smo vaša deca. Jer, vi ste rodili najbolja naša čeda, div junake, koji su za sve nas dali najviše što može da se da mlade živote. Zajedno ćemo čuvati sećanja, slaviti i spomenati vaše i najbolje sinove Republike Srpske, kojima su svojom žrtvom „pristupili“ samo onako kako su oni završili. Nada je, na samom početku rata, izgubila i muža. Svu trojicu je ekshumirala i sahranila na groblju Mali Zejtinlik na Sokolcu. Svoj dom, ali i mir pronašla je u ugljevičkom kraju, dobro znanom po najboljoj brizi i pažnji prema borcima i porodicama palih boraca u minulom ratu. Nadi i za još 37 majki u ugljevičkom kraju, načelnik Perić uručio je prigodne novčane poklone povodom Dana žena.
Nada ima i kćerku koja je udata i živi u Herceg Novom i koja ima dva sina. Iza Nadinih sinova Miroslava i Stanimira ostalo je dvoje đece koji danas imaju svoje porodice.
