Sveti Nikolaj srpski, vladika Nikolaj Velimirović, vazda služi rodu svom, i kako vreme prolazi, njegovo svetiteljstvo je sve uzvišenije, ne samo u srpskom rodu – kaže arhimandrit Georgije Mičić, starešina te bogomolje i čuvar moštiju slavnog Lelićanina i Srbina.
Mnogo je ljudi koji dolaze u svetinju da se Bogu mole, da celivaju mošti svetitelja, da uživaju u miru, lepoti i sjaju bogomolje, o kojoj arhimandritu Georgiju pomažu još dva monaha i tri iskušenika, od kojih će dvojica uskoro biti rukopoloženi u monaški red.
Uz mnoštvo zdanja, privodi se kraju izgradnja Nikolajevog muzeja, površine oko 1000 kvadratnih metara, u kom će, pored ostalog, biti i sala za naučne, duhovne i kulturne skupove sa 150 mesta.
Dolaskom igumana Avakuma, svojevremeno i Tronoša je, kao svetinja, doživela vaskrs, a divni iguman se upokojio na Vaskrs pre nekoliko godina, sat pre nego što je svedočio prisutnima o vaskrsenju Gospodnjem. U njegovom okrilju, još u Tronoši, stasavao je monah Georgije, koji je izrastao u dostojnog naslednika starog Avakuma, ali i znatno više. Njegovo ime poznato je samo po dobru širom planete, jer okuplja sve one koji ljube svetog Nikolaja, čiju slavu svake godine počinje da slavi tridesetak domaćinstava u otadžbini.
Olgica Samoulović, jedna od najuspešnijih žena danas, ne samo u Srbiji, kaže da je Lelić gorostasno središte našeg duhovnog života.
Kao dete valjevskog kraja, dobrih i pobožnih ljudi, za svaki novi poduhvat odlazi baš na tu adresu, a uoči Vaskrsa njena dela, iz čiste prirode, zamirisala su u svetinji, što je bio njen san iz detinjstva – da se lepim i vrednim stvaralaštvom približi Bogu.
Božju blizinu uvek doživim, i stalno na sve lepši način – baš u Leliću.
