Nataša J. (50) iz sela Paskovca, kod Loznice, u podnožju legendarnog Gučeva, obesila se dva sata nakon što joj je, prekjuče, javljeno da je, upravo, u lozničkoj bolnici umro njen muž Miroslav (58).
Supružnici, od juče, počivaju u zajedničkoj grobnici, na mesnom groblju, gde ih je ispratio veliki broj srodnika, komšija, prijatelja, kumova… Čitav kraj oplakuje te, kako svi listom tvrde, „divne, časne i čestite ljude“. Tragedija, kako kažu, selo skoro nije zapamtilo. Miroslavu je, relativno mladom, srce stalo, ali niko ni u najcrnjem snu nije sanjao da će najmiliji i čitava sela ostati i bez njegove životne izabranice. Zašto je oduzela sebi život? Ovdašnji ljudi pretpostavljaju da je učinila to zbog tuge i bola za Miroslavom, ali niko sa sigurnošću ne usuđuje se da kaže.
Živeli su u kući sa Miroslavljevim roditeljima, Ljubom i Dušankom, takođe omiljenim ljudima u selu i okolini. Nataša je bila u kući kad joj je javljeno da je Miroslav umro.
– Rekla nam je da je Miroslav umro, sve nas je uhvatila tuga, jad i bol, počeli su da stižu komšije i rođaci – svedočili su stari roditelji. – Posle, oko dva sata, snaha je rekla da ide na sprat, navodno po hleb. Pošto se nije vraćala, otišli smo da vidimo šta je sa njom. Zatekli smo je obesenu na spratu porodične kuće.
Miroslav je, kao i njegov otac Ljubo, bio kondukter u lokalnom prevozničkom preduzeću. Otac je stekao penziju, ali se firma raspala, pa je sin ostao na poljoprivredi da radi. Miroslav i Nataša uzeli su se pre više od tri decenije.
– Nisu imali dece, ali su se divno slagali – pričaju komšije. – Nataša je radila u butiku, u gradu, i bili su primer sloge i ljubavi u čitavom kraju. Svi smo ih voleli i radovali se susretima sa njima. Bili su druželjubivi i spremni uvek da pomognu meštanima.
Iza Nataše je ostao brat i roditelji, a iza Miroslava i sestra Mira. Tužan ispraćaj kakav se skoro nije video kad roditelji preživljavaju ono najteže u životu – da sahranjuju svoja čeda. Lekari su konstatovali da Miroslavu nije bilo pomoći, a niko nije pomislio da će, za njim, na večni počinak, poći i Nataša.
– Bila je baš divna žena, za poštovanje i ponos, pobožna i plemenita – priča komšinica. – Baš pre nekoliko dana bile smo zajedno u crkvi, u Zajači. Molila se, pored ostalog, i za zdravlje Miroslava… O sebi kao da nije razmišljala, bez njega.
