“SLIKA” DIVNOG OCA VLAJE
Vlad Vlajko)69), domaćin iz Veliog Sela, kod Loznice, podno čuvenog Cera i Iverka, svakog Vsskrsa našara i podeli najmanje 1000 šarenih jaja. U tajne šaranja ušao je još kao mališan gledajući kako rade njegove bake, majka i komšinice.
Uz vosak na prstzu i šaraljicom, uz obaveznu sveću, koja mora da bude od čistog voska, i sprecijalno se sprema za njega u crkvi u Dragincu, druguje više od 60 leta. Skoro je okonačao radni vek u Švajcarskoj gde je radio skoro četiri decenije. Radi, gradio, zaradio, ali se, kao kaže, nije umorio, “jer je uvek u sebi nosi ljubav prema bližnjima svojim Isusu i njegovoj i našoj veri”. Kad nije bio u otadžbini, jaja je šarao u Švajcarskoj. Delio ih je ljudima raznim vera i nacija, koji su osećali da zrači ljubavlju i da mu je, kako je pisao slavni Vuk, “svak brat mio, bilo koje vere bio”.
Vlajko je sin čuvenog domaćina iz Jadra Vele i njegove uzorne supruge Milojke zvane Soke. Ima, po pnogo čemu, da bude ponosan na roditre i slavne pretle. Otac je troje dece i šestoro unučadi u divnom braku sa suprugom Svetlanom iz familije Filipović iz daleko čuvenih Gornjih Nedeljica.
– Umesto vaskršnjih čestitki, delim šarena jaja, ulepšana mojim rukama – priča Vlajko. – Kažu ljudi da su lepa. Pa, neka tako i budem. Vidim da se svi iznova obraduju, pa tradicija mora da se čuva. Nekima je čudno što šaram jaja, jer sam muškarac, ali u mom selu na to gledaju uobičajeno. Svako jaje nosi najlepše vakrstšnje poruke i mnogi ljudi ga uzimaji i drže u svojim domovima kao čuvarkuće.
Vlajkov otac, Velo Marković, proveo je, kao i sin, čitav radni vek u Švajcarskoj, gde je odveo oko 100 meštana tog i susednih sela. Naročito je voleo da sredi papire siromašnima, koji su sada listom bogati kao i njihovi potomci.
– U vreme velike nezaposlenosti u Srbiji i SFRJ, velika stvar je bila da neko dobije papire i ode na rad u inostranstvo, a to je, kako se ispostavilo, bio i izlazak iz bede i siromaštva – priča Vlajo. Moj otac je to nesebično činio, svim srcem, koliko god je mogao, a često i na svoju štetu, ali i trošak, ali se nikad nije pokajao. Naše selo je sada jedno od najbogatijih, ne samo u Jadru, ali bogati smo i po tome što smo očuvali svoju veru, tradiciju i običaje kao da nikad nismo odlazili sa pradedovskih ognjišta i pragova.
I sam Vlajko je odveo dosta komšija i srodnika u Švajcarsku, ali poslednjih godina malo ko sledi i njega i njegovog oca. Kao da je kod nekih zavladala sebičnost i kao da su zaboravili Velina i Vlajkova dela.
– Nije izgovor da je teško da se završe papiri, jer je uvek bilo teško, samo što su ovi divni ljudi činili sve da pomognu od srca – kaže njihov prijatelj Milutin Stevanović, ističući da je “Vlajko šaranje jaja samo jedan od primera pažnje i ljubavi prema svim dobrim ljudima”.
