Mala Remeta, bogomolja stara više od osam vekova,posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice, jedan je od duhovnig dragulja na Fruškoj Gori, koji je, s razlogom, označava kao „malu Svetu Goru“, što je ogromna zasluga mitropolita sremskog Vasilija Vadić, čijim dolaskom je, ovde, započeo vaskr svetinja iz kojih se, godinama, širi miris tamjana na sve strane.
Mada, po godina vremešni, ali po duhovnom, raditeljskom i graditeljskom žaru u srcu vitalni, mitropolit je, ništa manje nego ranije, posvećen uruđenju svetinja i širenju vere Hristove u njima i oko njih.Dobro shvatajući reči svetog oca Justina(dr Justin Popović), sveca ćelijskog, da je „bogomolja parče neba na zemlji“, vredni i časni mitropolit, koji se zamonašio još dok je bio đak Bogoslovije u Krki, ne samo da blagoslovi, već svim srcem pomaže i podržava sve radove.
To nam, pored ostalog, svedoči i jedno od njegovih čeda, mladi arhimandrit Nifont Pavlović, kom je poverio upravu nad Manastirom Mala Remeta, koji je došao iz Rađevine, gde je dugo bio iguman Manastira Bogoštice, kod Krupnja, zadužbine čuvenog vladike Lavrentije, inače profesora mitropolitivog iz Bogoslovije u Krki.Lepo ušuškana svetinja, u lepote i krasote Fruške Gore, osim što je privlačna za turiste Srema, Banata, Bačke, raznih krajeva Srbije i rasejanja, postala je mila duhovna kuća i mnogim ljudima iz Rađevine, Azbukovice, Jadra koji u nju, sve češće, dolaze i pomažu, ljubeći njene lepote i značaj, ali i kao znak poštovanja prema njihovom duhovniku ocu Nifontu, koji je jedno vreme bio i zamenik episkopa šabačkoga Lavrentija.
-Mitropolit Vasilije je majka nad majkama, svim monasima i monahinjama, sveštenicima i verujućem narodu, znajući da činimo, saborno u u ljubavi, ono što treba da čini i krasi našu Crkvu – priča arhimandrit Nifont. -Neumoran je u delanju na njivi nebeskoj, a, za ovo relativno kratko vreme, video sam da je i veliki i divan domaćin, koji istom ljubavlju grli svako parče naše eparhije.
Mala Remeta je više nego ikad zasijala je dolaskom mladog arhimandrita, ali mitropolit ne staje, pa je u svetinju doveo važne goste predvođene Vladimirom Roganovićem, direktorom Kancelarije za vere u Vladi Republike Srbije, Draganom Jokićem i njihovim saradnicima, kao i dokazanim crkvenim vrsnim graditeljima i prijateljima Mitrom Maksimovićem,Milanom Mitrovićem i Gojkom Grbićem.Zajedno su sagledali kako da u svetinju bude uveden gas, da se uradi lepa ograda, ali i velika, letnja gostoprimnica po uzoru na one sa Svete Gore na „maloj Svetoj Gori“, nadomak Rume.
-Liturgije u ovoj svetinji, zaista, miluju dušu, posebno kada je sa nama i kada služi mitropolit Vasilije, čija je, i posle bogosluženja, svaka reč melem za dušu, pa dolazim često, sa dosta prijatelja, iz Beča iz rodne Lipnice, kod Loznice, ali i u divnom društvu vernika iz Rađevine, posebno Šljivove i Bogoštice, koji imaju osećaj za najlepše osećaje u našoj veri pravoslavnoj -kaže Slobodan Slobo Dragićević iz Beča. -Kad vidimo u kakvom su stanju bile fruškogorske svetinje i ovo što je, sada, od dolaska mitropolita Vasilije, svesni smo zašto je reč od duhovnom gorostasu naših dana, čijim stazama, pouzdano ide, radi i dela mladi arhimandrit, koji poštuje i voli svog mitropolita kao roditelja svog duhovnog, koji se retko danas susreće u tom obliki, obimu i sjaju.
