Dr Selimir Selo Kovačević, omiljeni, ugledni i cenjeni hirurg iz Loznice, jutros se upokojio u 71. godini života, posle duge i teške bolesti, kojoj, nažalost, nije bilo leka.
Rođen u poznatoj i časnoj porodici, čiji su skoro svi članovi ostavili značajan trag u Loznici, u raznim oblastima – od medicine, elektrotehnike, farmacije, do sporta i agrara u ranijim vremenima – dr Kovačević je čitav svoj radni vek posvetio stanovnicima Loznice, okoline i Republike Srpske. Radio je u ovdašnjoj bolnici, gde je obavljao razne dužnosti, od načelnika Odeljenja hirurgije do predsednika Upravnog odbora. Njegova divna životna saputnica, mr Dubravka, dugogodišnja direktorka Apotekarske ustanove u Loznici, delila je s njim istu misiju brige za ljudsko zdravlje. Njihova deca su nastavila tim putem, na ponos svojih roditelja, kao i roditelji na njih.
Iza dr Selimira ostaju hiljade urađenih operacija, pregleda i drugih medicinskih intervencija, kojima je pomogao ljudima ovog dela Srbije i susedne Republike Srpske (ranije BiH). Pacijenti su ga obožavali, ne samo kao vrhunskog lekara, već i kao čoveka koji je imao istančan osećaj za druge, uvek noseći ono najbolje iz domaćinskog vaspitanja u Jadru. Ništa mu nikada nije bilo teško kada su pacijenti u pitanju – često ih je lično sprovodio do drugih kolega kako bi bili adekvatno zbrinuti. Bio je kulturan, prijatan i drag sagovornik, dobar komšija, prijatelj i poznanik, nikada gord, ljut ili neprijatan. Baš onakav, kako kažu njegovi pacijenti, kakav lekar treba da bude – po meri svakog čoveka. Voleo je ljude i bio je voljen.
Bio je politički aktivan još kao student, a kasnije i tokom rada u bolnici. Jedno vreme bio je član Gradskog veća Loznice, zadužen za zdravstvo. U Demokratskoj stranci, kojoj je pristupio od osnivanja, obavljao je razne dužnosti, među kojima i predsednika Okružnog odbora. Međutim, već odavno se povukao iz politike i posvetio se isključivo svojoj porodici i lečenju sugrađana. Bio je i cenjen sudski veštak.
Vest o njegovoj smrti pogodila je ne samo njegove najmilije već i mnoge ljude koji su ga makar jednom sreli. Jer, kako se može čuti, kroz veliko čovekoljublje, vredan i predan rad u hirurgiji, bio je istinska „pacijentova majka“.
