Mr Miroslav Radovanović, profesor, književnik i književi kritičar o poeziji, kod nas, danas -Žive pesnici i njihova dela

Promišljanja o modernoj srpskoj poeziji“, naziv je dela mr Miroslava Radovanovića, zapaženog profesora srpskog jezika i književnosti, književnika, književnog kritičara, jednog od najčuvenijih kulturnih poslenika u RS i BiH, koji danas živi u Loznici, Vukovom kraju, gde, kako kaže, oseća najlepše divni žubor Vukovog i našeg jezika. Delo je izašlo iz štampe u izdanju Doma kulture „Politika“ u Krupnju, čiji su recenzenti vrli književnici Ljubomir Ćorilić i Radoslav Vučković. Ovo delo nekadašnjeg Sarajlije, danas Lozničanina i Jadranina, svedoči da poeziji i pesnicima nije odzvonilo, kako neki misle, u vreme kada je, kako i sam autor kaže, „skrajnuta zbog savremenih tokova u društvu i svetu.“

Mr Radovanović, kroz analizu stvaralaštva jednog broja pesnika, svedoči da, uprkos svemu, „za srpsku poeziju nema zime“, smatra akademik SKANU, književnik sa Kosmeta Dragan Damjanović. Stručno, posvećeno, sa puno ljubavi prema poeziji, osvetlio je deo naših modernih pesničkih stvaralaca pitkim rečima i rečenicama, na samo jedan njemu znan način, kada kritika nadmašuje samu sebe, svrstavajući se u dostojne naslednike naše književnosti i kritike poput Jovana Skerlića, Milana Bogdanovića, Milivoja Solara, Živana Živkovića… Radovanović je više decenija posvetio proučavanju i vrednovanju srpske poezije.

„Naglasak sam stavio na to kako intimno pesničko tkivo, uz simboličko-antropološki naboj, prerasta u čudesnu sliku sveta,“ priča mr Radovanović, koji je knjigu posvetio deci Ljubiši, Nataši i Dunji i supruzi Slobodanki. „Pokušao sam da dam osvetljenja koja će da bace novo svetlo na pojave u našoj poeziji.“

Ovaj raskošni intelektualac, koji je član Udruženja književnika Srbije, je do sada objavio, pored ostalog, knjige „Pripovedački svet Danila Kiša“, „Studije i eseji moderne srpske književnosti“, „Srpske priče“, „Grbavički nokturno“, kao i stotine književnih kritika, eseja i proze u mnoštvu časopisa u zemlji i inostranstvu. A, kako kažu njegovi poznavaoci, tako je i obećavao kao mladić koji je, između ostalog, pre skoro 40 leta, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu odbranio magistarski rad „Antropološko viđenje romana Omerpaša Latas“.

Radovanović u najnovijem delu ukazuje, pored ostalog, na rodoljublje, kao svest o dužnostima duha, ali i poplavi emocija, na koje, kako piše, „što je impresivno ostvario u zbirci ‘Pomen’ Nedeljka Babića.“ Za „Mračni hljeb“ Ranaka Jovovića, naglašava da predstavlja „izuzetan poetski uzlet u kojem dominiraju emocije, koje izražavaju autentičan odnos lirskog subjekta prema svetu, vremenu, ljubavi, smrti, Bogu i nepravdi“.

A, dalje piše da je u delu „Varvari na Pontu“ Srbe Ignjatovića, između ostalog, u pitanju „lirska tema usamljenosti i bolne izdvojenosti, što je uveo na jedan nov deziluzionistički način“. Kod Rajka Petrova Noga u delu „Neodmereno oko“ zapaža pesnikovu „duboko usađenu svest o misiji pesnika i neophodnosti misaonog sažimanja iskustava kao neminovnosti ljudske i nacionalne sudbine“. „Pesme putovanja“ kod Miroslava Todorovića, zapaža „neuobičajeni aspekt uobičajenih situacija, ona stalno otvorena mogućnost da se dosegnu manje dosežna značenja pojmovnog i pojavnog“.

Za zbirku poezije Ljubomira Ćorilića „Blago Božije“, Radovanović ističe da se „Ćorilićeva krajnja lirska pozicija ne doživljava sentimentalno, niti preterano intimistički, već deluje kao duboko izboreno ljudsko opredeljenje“. „Cveće ljubavi“, zbirka izabranih pesama pesnikinje i ugledne lekarke dr Zorke Tošić, ocenjuje Radovanović, je zapravo „ostvarenje sanjalačkog lirizma koji prelazi u pevanje o gorkim razočarenjima vezanim za životne promašaje, napajajući se unutrašnjom muzikom bića“.

I o drugim pesmama i pesnicima autor piše, kao istinski znalac kritike ali i pisane reči, precizno, jasno i zanimljivo, pa nije ni čudo što je veliko interesovanje za knjigu na obe obale Drine i Save, ali i u inostranstvu.

„Kad sam sve ovo, i sam, još jednom pročitao, siguran sam da, uprkos svemu, ima i te kako nade za naše pesništvo, koje bih nazvao jednim od najvećih bisera kulture i duha našeg roda,“ poručuje mr Radovanović.

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE