Mada se glavna tužiteljka OJT Bijeljina, posle bolovanja, vratila na posao, tužiteljka Danka Prodanović je, i dalje, van radnog mesta. Pravilnik na osnovu kod je udaljena sa posla ova ugledna pravna poslenica, voljom i tumačenjem glavne tužiteljke, Ustavni sud neustavno donetim!
Takav presedan nije zabeležen pod svodovima bijeljinske „palate pravde“ čak ni u periodu jednoumlja, a stručnjaci ističu da se, prema progonjenoj tužiteljski primenjuje, „nepravda plus“.Danom donošenja odluke Ustavnog suda o neustavosti pomenutog pravilnika, kada je, i zvanično objavljeno, tužiteljka Prodanović, koja je, zapravo, kako se ispostavilo, bukvalno najurena sa radnog mesta, morala je da bude vraćena na posao. Očekivalo se da će šefica tu neustavnu situaciju da počne da ispravlja povratkom Prodanovićeve na posao javnog tužioca, što se nije dogodilo.
Ovo je samo jedno od pitanja kojima se bave nadležni organi Visokog sudsko tužilačkog saveta BiH, čiji su predstavnici, već bili, u OJT Bijeljina, gde su saslušali deo poslenika iz pravosuđa, advokata i novinara, među kojima je jedna koleginica, koja je došla baš u teškom zdravstvenom stanju, kako bi svedočila i paklu koji je preživela, kada je na nju puštena pravna i medijska hajka, na što su kriminalni krugovi likovali.
Da zlo bude veće, kako saznajemo, po istom principu na Ustavnom sudu RS mogao bi da padne i ovdašnji Pravilnik o javnim nabavkama u OJT kao o onaj koji se ticao udaljene tužiteljke.Krucijalni razlog za ocenu je neustavan je u činjenici da nikad nije bio objavljen i da su stupili na snagu danom donošenja.Ovo tek može da iskomplikujke ionako tešku situaciju u delu pravosuđa u Bijeljini,gde su bile javne nabavke, koje se, sada, lako mogu da ocene kao sprovodene po neustavnom pravilniku.Ustavni sud je, u slučaju ranijeg Pravilnika, bio do te mere izričit da nema šta ni da se raspravlja, „jer ne može da bude ustavno ono što nije objavljeno, znači obelodanjeno“.
Postupanje po odluci Ustavnog suda RS je opšte obavezno na čitavoj teritoriji Republike Srpske, a od dana objavljivanja, tako da tužiteljka Prodanović od 23 jula čeka pravdu.
Skandalozno je, na neki način, zbog institucije u kojoj radi, ali je iskreno ljudski da je tužilac OJT Bijeljina, Muriz Šabić, osporio svoju prijavu, i to pisanim putem, protiv advakota Dušana Tomića, ističući jasno i precizno ko je na njega činio pritisak da podnese prijavu od koje, sada, „pere ruke“.Dok jedni pozdravljaju takav čin, drugi se pitaju da li je u nekim drugim slučajevima pomenuti tužilac radio pod pritiskom, pre svega kada je reč o porodičnim nasiljima ukljujući i ona koja su čini „glasoviti“ policajci i srodnici dela moćnika u BN pravosuđu.
Kadrovske promne u bijeljinskoj policiji, ne idu na ruku, onima kojima ne smeta mi kršenja ustava da bi sprovodili svoju „despotiju“ u tako važnom stubu države kao što je pravosuđe.
U PU Bijeljina danas je, kao svedok, saslušana uticajna šefica u delu pravosuđa u Bijeljini, kao svedok nasilja u porodici sproveo njen sin, pred njom, nad suprugom, uglednom profesorkom violine, koja mi je oprostila ranije nasilja.Nesrećna mlada M.B. žena završila je u bolnici u teškom stanju,posle čega je reagovala policija.Moćna majka, kako saznajemo, nije mogla da ospori nasilje nad snahom njenog sina, ali je na njen račun iznela optužbe, koje sa nasiljem nemaju ama baš nikakve veze.
Sam nasilnik, sin moćnice je, svojevremeno, rekao u policiji da ga je supruga 11 puta prijavila za nasilje u porodici.U Policijskoj stanici u Bogatiću, kad je bio uhapšen u Srbiji, nije hteo ni da pogleda majku, ali mu je ona, i na desnoj obali Drine, izdjestvovala umesto zatvora i neke druge kazne oportinuitet….
U jednom od ranijih slučajaistragu je vodio potčinjeni njegovoj majci, koji se pokajao u „slučaju Tomić“ i tek, kad se pobunio jedan njegog kolega, da mora da se izabere druga institucija zbog sukoba interesa, predmet je prosleđen u Istočno Sarajevo, odakle na pitanje šta je učinjeno, upućeno zvanično, nije odgovoreno.
I, u najnovijem slučaju, sa nadležnog mesta, na kom sedi moćna majka, naloženo je policiji da izveštavaju šta čine po prijavi nesrećne profesorke violine, a da ništa ne kvalifokuju.I, dežurni da vodi slučaj je, sada, siguran igrač šefice dela pravosuđa u Bijeljini, koji je morao odhah da se izuzme.
A, kroz kakve muke prolazi snaha moćne poslenice u pravosuđu svedoči i njeno otvoreno pismo, nedavno napisano, u dane posta, koje
Vreme je posta (onima koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani), vreme tihovanja, praštanja i ljudskosti, svako će da žanje ono što je posejao. Želim svim ljudima mir u duši i da dočekaju praznike u radosti i toplini svojih domova, svi bez izuzetka. Ljudima svih nacionalnosti, veroispovesti, raznih opredeljenja. Treba svi da se fokusiraju na svoje poslove, živote i obaveze. O ovome će se pričati neko vreme i prestati. I od goreg ima gore. Pametniji popušta. Čak i oni koji misle da su posebni i iznad drugih, videće koliko su mali. Sve dođe na naplatu. Naći će se nova tema za abrove. Najvažnije je da smo dete i ja sada na sigurnom i dobro, hvala Bogu, i što dalje od toksičnih ljudi, nemilih događaja i trauma. Sve će jednom proći, osim čiste savesti i toga da se mirno može noću zaspati i ustati. ODGOVOR JE DA NE ČUVAJU ONE KOJE TREBA DA ČUVAJU. Malo dete od 2 godine (NjIHOVA KRV) je bilo nezaštićeno, istraumirano, uplakano, gladno dok su sedeli skrštenih ruku i gledali sebe. Samo sa majkom (koja je to dete, njihovog naslednika, rodila) koju konstantno vređaju, ponižavaju i misle da mogu sve samo da me sklone jer kako kažu „brukam“ ih jer iznosim činjenice, jer sam bila daleko od svog rodnog doma, roditelja, ljudi koji me vole, a oni su tu dugi niz godina i takozvani starosedeoci Semberije, RS-e i BiH-e. Sigurni su da je njihov čopor toliko jak i da su pravedni i pošteni. Pokazali su koliko su jaki. Uverili smo se i mnogo smo se svi sad uplašili. Ne znamo šta ćemo. Lako je ustati na ženu od 26 godina u drugoj državi, sa svim vezama i na „svom terenu“. Neka misle da će se neko od njih ustezati i njihovih ućutkivanja, arogancije, zastrašivanja, kletvi, pretnji i onoga što im ide u korist. Javno se oglašavam u svoje lično ime – ne kao njihova snajka, žena, rod u bilo kom svojstvu njihovom nekom ili kao pristrasna, kao žrtva nečijih ambicija, već kao ličnost koja ima svoj mozak i svoj stav. Mlada sam, život je preda mnom, ako Bog da. Kao neko kome ne trebaju njihovi stanovi, JIL klubovi, saradnje, novac, pokloni, ugled jer sve je to prašina. Sve sam videla, čula, posvedočila, i to mi je dovoljno. NE TREBA MI NIŠTA OD NjIH. Kao diplomirana profesorica violine koje sam zvanje stekla u Beču, kojoj su pokušavali na sve moguće načine (ali nisu uspeli) da zatvore usta i kao žena koju ne može niko da „kupi“ jer imam svoju vrednost koja nema cenu i nisam ničiji „rob“. Čovek se u sobi punoj dima uguši. Meni to ne treba. Kako neko zrači tako i privlači. Znaju da ljude drže 24 sata u 2 smene za svoje potrebe, za minimalnu dnevnicu, da pred narodom izgledaju moćno i bitno, da glume finoću i poštenje a u 4 zida da zavode diktaturu. Mirni, nasmejani, dobri, složni na ulici, sa odličnom veštinom i talentom za glumu. OD SEBE SE NE MOŽE POBEĆI. Od tih poštenih, mi nepošteni ne možemo doći na red. Svako bira kojim putem ide i da li svoju „moć“ koristi na dobro ili na zlo. Skoro 4 dana nisu znali gde je, niti su pokušali da angažuju „SVOJE LjUDE“ da se dođe do deteta, a mogli su (koje je i njihov sin, unuk, bratanac, rod) i da se potrude da svoju funkciju iskoriste malo i za dobrobit a ne samo da se dokazuje SILA i stavlja sve pod tepih i gleda lični interes i da se za sve krivim ja, jer to je najlakše, dok sede u svojim stanovima, dok su na radnim mestima i beže od realnosti. Teško je preuzeti odgovornost. Da gaje mržnju u srcu, da po Bn, RS-u, BiH, svima redom govore o meni ono što im ide u prilog i da fotografije deteta postavljaju na svim društvenim mrežama (što im se ne brani) od tolike ljubavi i brige. Prosto sam se raznežila. Predstava za publiku. Baš lepo. Gledaćemo danima Holivud i rotacije po gradu koje je trebalo da uključuju na vreme kad se autom sletelo u kanal, kad su se zloupotrebljavale psihoakt. supstance, pravili problemi na ulici, u apotekama, u saobraćaju što je zabeleženo u zdravstvenim kartonima od 2014. godine i ranije na računarima, u klinikama, zdrv. ustanovama i pred nadležnim organima. Kad je neko zbog njih lio suze i jedva izneo trudnoću. Jer kad treba da se zataškaju njihove „mućke“, njihove „brljotine“ onda se sve reši za tren i nikom ništa. I neka me tuže sad za ovaj komentar i nek navedu da je „KLEVETA“ jer su iz vokabulara čuli za tu reč pa je upotrebljavaju i kad nema osnova i znaju druge da gone, a sebe da štite. Neću nikoga imenovati, sami će se prepoznati u tekstu. Da treba da idu na njivu i kopaju da zarade za hleb, drugačije bi bilo. Ne bi imali vremena da kuju planove i zavere. Žive za ljude i da sebe opravdaju. Čuvaju svoje fotelje i svoja leđa. „Priča o dedi i repi“. Milione da mi daju, a da mi je dete ugroženo ili unuk jednog dana, ne daj Bože, ostavila bih i posao i sve na svetu, sama bih se povukla (ko što se sad povlačim od takvih samouverenih i „svemogućih“) samo da oni budu dobro. Nije obrazovan onaj koji ima obrazovanje, titulu i zvanje nego onaj koji ima OBRAZ i ljudskost. Neka idu okolo i pričaju svoju verziju priče, pa ko nasedne- naseo je. Njima pitanja ne treba da postavlja niko, pa ni ja sama koja se sad oglašavam javno i koja imam sva prava da pitam mnogo više od svih ljudi zajedno, bez uvrede. Neka Bogu daju odgovore, drugima ne moraju. Njima ne treba ni da se sudi, sami su sebe osudili svojim ponašanjem, delima i postupcima. Ja im opraštam od srca, kao i moja porodica koja je proživela agoniju sa svih strana duži vremenski period. Svi koji imaju ćerku/e znaju kako bi se osećali da su na mom mestu, ali ima neko ko brine o svemu- Bog, od koga se neće sakriti i pred kim će stati jednog dana i oni kao i svi mi ali ne kao tužioci, inspektori, političari, funkcioneri, nego kao LjUDI ILI NELjUDI. A taj SUD i PRESUDA će biti JEDINA MERODAVNA!
V.M.
