Danas se navršilo pune dve godine od upokojenja episkopa šabačkog Lavrentija (Trifunović), koji je sahranjen u krugu Manastira Soko, njegovoj zadužbini koju je posvetio svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću i gde se nalazi i „Dom patrijarha Pavla“, kao i replika crkve Svetog Jovana Kanea sa Ohridskog jezera, dar Crkvi dr Šapčana Miška Rankovića i Rada Veselinovića, sa porodicama. Vladika Lavrentije bio je episkop skoro pet i po decenija, u čemu mu slabo ima premca u čitavom pravoslavnom svetu. Postao je arhijerej u 32. godini života, a iza sebe je već imao bogatu i uspešnu karijeru profesora Bogoslovije u Krki i sveštenika na Kupresu. Objavio je sjajna dela, među kojima se, pored duhovnih, posebno ističu ona posvećena drevnoj srpskoj poeziji koju je nazvao „našim nacionalnim blagom“. Bio je vikarni episkop patrijarha srpskog Germana, episkop zadužen za zapadnu Evropu, Australiju i Novi Zeland, šabačko-valjevski koji je vratio mošti svetog vladike Nikolaja u rodni Lelić i šabački. Kao retko koji episkop, podelio je eparhiju na dva dela, ističući da „dva čoveka, uvek, mogu više od jednog“.
„Obišao sam ceo svet, video sam možda i lepša mesta od ovog, ali pogodnijeg od ovog za manastir nema“, pričao nam je omiljeni vladika, rođen u obližnjoj Bogoštici, kod Krupnja, gde se nalazi još jedna njegova zadužbina.
Manastir Soko osvećen je 2003. godine i jedno je od najomiljenijih duhovnih mesta, ne samo u SPC, a dugo je, pod rukovodstvom vladike Lavrentija, ovde organizovana manifestacija „Moba“, koja je okupljala našu omladinu iz zemlje i rasejanja. Kao najbolji most, ta manifestacija je služila da se oni koji su van otadžbine zauvek vežu za pradedovsku veru, tradiciju, kulturu, običaje i navike.
