NIKO KAO PROTA I NJEGOVI KUMOVI ZORAN I MLADEN
U okviru obeležavanja velikog jubileja – 110 godina od čuvene bitke na Mačkovom kamenu, u Krupnju je predstavljena knjiga „Mačkov kamen – 110 godina sećanja 1914-2024“, čiji je autor ovdašnji protojerej-stavrofor Aleksandar Đurđev. U svom delu, prota Đurđev objedinjuje sve lepote službe za oltarom, zlatouste reči, pisane i usmeno kazane, bogat književni stil i raskošno znanje, uz očuvanje bogate nacionalne prošlosti.
Slavni grad Rađevine
Usred slavnog i mučeničkog grada, središta Rađevine, prota Đurđev je podsetio domaćine i goste, pristigle sa svih srpskih strana, da je Poćorek, posle poraza na Ceru na početku Velikog rata, izjavio da nam to nikada neće oprostiti i da će nam se osvetiti. I nisu oprostili.
„Krajem avgusta, napravio je jednu malu varku na Savi, a glavni udar je izveo iza leđa, od Višegrada do Zvornika, s namerom da nas porazi i porobi, misleći da je to najstrmija Srbija, gde ga nećemo dočekati – rekao je prota Đurđev. – A mi smo ga dočekali baš na tim gudurama, od Gučeva i Mačkovog kamena do Sokolskih planina iznad Drine. Tamo je bilo najveće krvoproliće u Prvom svetskom ratu. Na Mačkovom kamenu svaka stopa je natopljena krvlju. Iz stroja je izbačeno 15 hiljada vojnika s obe strane.
Heroji Mačkovog kamena
U toj bici, istakao je prota, ranjen je i stariji sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, tada kao oficir. Ovo je bitka u kojoj je stradalo najviše oficira u Prvom svetskom ratu. Zahvaljujući junaštvu naših slavnih predaka, zaustavili smo neprijatelja i sprečili njegov prodor dalje u Srbiju, skrećući ga ka Kolubari. Da nije bilo Mačkovog kamena, ne bi bilo ni čuvene Kolubarske bitke, ni pobede vojvode Mišića.
Strahote rata opisao je čuveni Arčibald Rajs, Švajcarac, veliki prijatelj Srba i Srbije. Postao je počasni građanin Krupnja i prvi je pokrenuo inicijativu za podizanje dostojnog spomenika bitci na Mačkovom kamenu. U tom cilju su osnovana dva odbora – krupanjski i beogradski.
Izgrađena je crkva u Krupnju, čiji je arhitekta bio Momir Korunović, a oslikana je rukom Živorada Anastasijevića. Najveću pomoć za izgradnju hrama dao je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Crkva je završena 1932. godine, a kralj je bio oduševljen što je posvećena njegovim ratnim drugovima. Uporedo je završena i spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu, koju je takođe projektovao Momir Korunović. Crkvu u centru Krupnja osveštao je te 1932. godine patrijarh Varnava. Ova bogomolja je samo čudom sačuvana i do danas priča svoju priču, a oni koji su sahranjeni ispod oltara bivaju prisutni na svakoj liturgiji.
Teške godine rata
„Godine 1941., po naređenju dr Higlofera, Krupanj je trebalo da nestane sa lica zemlje, posle stravičnog pokolja u Dragincu, gde je ubijeno 3.000 žena i dece – pričao je prota Aleksandar Đurđev. – Higlofer je naredio spaljivanje mesta i streljanje celokupnog muškog stanovništva! Imamo njegovu originalnu naredbu u Muzeju u Krupnju. Avionska bomba zabila se u kameni oltar crkve, ali nije eksplodirala. Fašisti su došli da je aktiviraju, ali su im naši ljudi rekli: „Ispod su kosti i vaših i naših vojnika. Ako je dignete u vazduh, uništićete i njihove i naše kosti.“ Na to su odustali.
Prota Đurđev je sakupio mnoštvo dragocenih fotografija i svedočanstava o događajima iz Velikog rata i bitke na Mačkovom kamenu. Ova knjiga je prava riznica dokumenata i svedočenja o našim slavnim precima, njihovim patnjama i herojskim podvizima za slobodu, čast i ime svakog Srbina i otadžbine Srbije.
Prota je obišao mnoge muzeje i arhive, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, prikupljajući svedočanstva o teškim, ali slavnim danima našeg naroda.
Poziv mladima
Na kraju, prota je pozvao mlade naraštaje da čuvaju sve što je nacionalno vredno i da se zapitaju gde je čovek danas, u eri tehnološke revolucije, u odnosu na drugog čoveka.
Ova knjiga, od kapitalne vrednosti, izdata je od strane Udruženja Rađevaca, a prota se odrekao svog honorara. Štampanje knjige finansirao je Mihailo Stakić, Beograđanin poreklom Rađevac. Sav prihod od knjige namenjen je aktivnostima Udruženja Rađevaca u Beogradu, na čijem je čelu Peđa Mićić. On je, zajedno sa prota Đurđevim, kumovima Zoranom Markovićem i Mladenom Ilićem, kao i prijateljima i saradnicima poput Milana Omerovića, igumana Manastira Lelić, oca Georgija, i novinara Vladimira Mitrića, dobio knjigu iz ruku samog prote.
Da predstavljanje knjige protekne na najvišem nivou, pobrinuli su se Mladen i Svetlana iz Loznice, dugogodišnji vernici i zadužbinari, čije su porodice uvek bile uz svoju Crkvu.
