Posle eutanazije 125 grla svinja kod jednog farmera u tom mačvanskom selu zavladao je muk. Uništavanje grla zaraženih afričkom kugom proteklo je stručno i bezbedno. Nadležni su još jednom upozorili meštane na to šta treba da preduzmu kako bi izbegli sličan masakr u svinjcima.
Ovo je posebno važno jer se procenjuje da je u selu, jednom od najvećih u Srbiji, oko 50 hiljada svinja, a za prodaju je spremno oko 15 hiljada tovljenika!
Zabrinutost je prisutna, ali se naglašava da je važno pridržavati se mera i ne širiti paniku.
U opštini Bogatić svi su na nogama posle novog slučaja afričke kuge. Tim povodom, u resornom ministarstvu bio je vredni i požrtvovani pomoćnik predsednika opštine Bogatić, Teodor Teodorović.
„Uz sve što činimo kao odgovorni ljudi, neprestano upozoravamo, molimo i tražimo od farmi da niko ne ulazi u svinjce i na farmu dok ne sprovede dezinfekciju, za koju imaju sve obezbeđeno,“ ističe Teodorović. „Preventiva je u ovoj situaciji najjače ‘oružje’ i nema mesta opuštanju i zaboravu.“
Briga je velika jer je svinjska kuga uzela danak i u susednoj Republici Srpskoj, koja je odmah preko Drine. Spominje se i opasnost koju nose divlje svinje prelazeći s jedne obale na drugu.
U Badovincima se na svakom koraku šire mirisi iz svinjaca, u svako doba godine. To osećaju i prolaznici u automobilima. Takvi talasi iz svinjaca domaćinstava, koja su jedna do drugih, ne smetaju svima, ali neki mladi se žale.
„Sve će nas potrovati,“ zavapi mladić ispred seoskog Doma kulture. „Strahujemo od raznih svinja, crkotina…“
Nadležni, prilikom eutanazije, čine sve kako bi osigurali bezbednost, pa nema razloga za brigu. Oduvek je bilo onih koji uginuće, iz bilo kog razloga, samo ostave pored udaljenijih puteva prema Drini, bez zakopavanja.
Većina meštana, a posebno stariji svinjari, nisu ni znali da njihov komšija, kod koga je izvršena eutanazija 125 grla, ima svinje. Znaju da je čovek metalac iz Rosića sokaka, ali ne i da je farmer.
„Sada se svi bave svinjarstvom,“ kaže nam stariji i iskusni svinjar. „Svinje gaje i oni koji ih nikada nisu gajili, a svi kukaju da nema računice. Trebalo bi da svako radi ono što zna, pa bi ovakvih slučajeva bilo mnogo, mnogo manje.“
V. Mitrić
