Zvuk harmonike i majstorski alat spajaju oca i sina, Daneta i Petra Ristanovića, u njihovom servisu gde instrumentima vraćaju dušu i sjaj. „Savršenijeg instrumenta od harmonike jednostavno nema,“ kaže Dane, koji je 1985. godine otvorio servis za harmonike, pretvarajući ljubav prema ovom instrumentu u životni poziv.
„Malo je majstora bilo ovde u Srbiji. Te 1985. godine pokvarila mi se harmonika, odlazim od jednog majstora do drugog, ali niko nije hteo da je popravi. Tada sam rekao – ‘Vidi, niko neće da mi popravi harmoniku. Ja sam koncert majstor, estradni umetnik, i harmonika mi je bila neophodna. Pitao sam majstora da mi pokaže kako se to radi, jer mi je to oduvek bila želja, iz hobija, kao neki zanat,“ priseća se Dane.
Njegove vešte ruke oživljavaju italijanske harmonike, koje najčešće popravlja. Ipak, najdraža mu je i dalje prva harmonika koju je dobio od oca. „Ona jeste sada u lošem stanju, ali ima neku drugu vrednost,“ kaže Dane, dodajući da je harmonika srpski instrument, jer se najčešće i najduže svira u našoj zemlji.
„Sada, da se ne vraćamo na dvojnice, gajde, gusle i slične instrumente, harmonika je pre 130 godina postala srpski nacionalni instrument. Trgovci su je tada počeli uvoziti, a knjaz Miloš Obrenović je angažovao Stefana Šlezingera iz Austrougarske da otvori prvu muzičku školu za harmonike u Kragujevcu. Od tada je harmonika deo naše tradicije,“ objašnjava Dane.
Ljubav prema harmonikama Dane je preneo na sina Petra, koji je svetske koncertne dvorane zamenio servisom u Loznici. „Od malih nogu sam gledao kako otac popravlja i pravi harmonike. Tu se rodila ljubav prema ovom zanatu,“ kaže Petar. Uprkos brojnim osvojenim nagradama na harmonici, Petar je odlučio da nastavi očevim stopama i posveti se obnovi i očuvanju ovog instrumenta.
Servis Daneta i Petra nije samo radionica, već i dom harmonike, instrumenta koji ovde dobija novu šansu da svira svoje najlepše melodije.
