Manastir Tronoša, sa hramom posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, kroz svoju 700 godina dugu burnu istoriju delio je sudbinu sa svojim narodom, pa isto tako deli i viševekovni običaj prinošenja ratarskih sveća na Veliki četvrtak.
Meštani desetak jadarskih sela danas će doneti dve sveće, svaka teška po 50 kilograma i visoka 150 centimetara, do česme Devet Jugovića, odakle će krenuti litija.
Sveće se unose u Crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, gde će biti postavljene uz oltar. One se pale svake nedelje i praznicima kako bi gorele za zdravlje, sreću i napredak. Desnu sveću će priložiti Tršić i Korenita, dok će levu priložiti Zajača, Paskovac, Gornja Borina i ostali priložnici.
Manastir Tronošu podigao je 1317. godine kralj Dragutin, koji je bio oženjen Katalinom, kćerkom mađarskog kralja Stefana. Prema predanju, braća Jugovići boravili su 1388. godine u Tronoši i podigli česmu u neposrednoj blizini manastira.
Polaganjem sveća, što simbolično predstavlja prinošenje beskrvne žrtve, meštani će se zahvaliti Bogu za naklonost prema ratarima i njihovom radu.
„Šta je poruka svetlosti sveće? Da svetlimo kao Bog što svetli, da svetlimo kao život svetitelja i da naša duša i naš život bude svetlost gde god idemo. Da projavljujemo svetlost jer je Hristos rekao budite svetlost svetu“, objašnjava arhimandrit Nikolaj.
Ratarske sveće datiraju iz perioda robovanja pod Turcima, a od 2012. godine upisane su u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
