U lozničkoj Mali, zahvaljujući slavlju u porodici Šaulić, u centru grada, u Ulici vojvode Putnika, koja vodi ka Gornjem Jadru i Valjevu, baš kod dve kafane, koje su decenijama, bile „duše“ tog dela uvek zanimljivog dela Loznice, punog smeha, veselja, dobre pesme i zabave i nezaboravnih dosetki, vraćen je stari „šmek“.
Meštani su se veselili, do rane zore, uz sjajne pesme, u divnom ambijentu i raspoloženju učestvovali su i ovdašnji ljudi koji, danas, žive od Austrije, do Amerike i Kanade. I kao pre Maljani su puni međusobne ljubavi i pažnje pokazali da je radost u tuđem domu za njih povod za slavlje i radovanje za sve njih. I to, puno srca i duše. Ikreno, emotivno, toplo, razdragano i čak, prema slavljenicima, umiljato.
A, ovoga puta, slavlje je bilo sa sjajnim povodom. Domaćini Elma i Zane Šaulić, koji su tek proslavili prvi rođendan unuku Alekseju, od njihoe mezimice Zorice, dočekali su unuka od svog sina Zorana, jednog od najomiljenijih momaka u lozničkom kraju, koji živi u Americi. Rodio se Zoranu Dino, treće dete po redu, posle Andreja i Hane, čija je rođenja, svojevremeno, dobro zapamtila i Mala i Loznica.
Zoran je, sa suprugom Arijanom, a Zorica sa mužem Ivanom pratili čitav tok slavlja preko video linka. I veseli se, poručivali pesme, pozdravljali učesnike slavlja kao i njihove prijatelji koji su se uključivali sa svih meridijana.Čule su se, posve, nove pesme, ali i mnoge vremešnje, čiji je spoj dovodio raspooženje do vrhunca uz nezaobilazna narodna kola.
A, da sve bude lepo „do ludila“ najzagvalniji je najomiljeniji umetnik, vrstan pevač i vokalni solista, Šapčanin, Kristijan Ahmetović, koga publika od milja zove Meša.Meša je divnim glasovom, neviđenim izlivima najpozitivnije energije, kombinacijom odličnih pesama „u letu“, uz instrumentale i muzičke kolaže, koji su numere činili još boljim i zabavnijim, učinio atmosferu savršeno lepom, prijatnom, ispunjenom silnim emocijama koje su se, osim u lokalu, širile gradom i koje su prihvatali mnogi prolaznici.Baš onako kako je nekad bilo kad se prođe kroz malu koja je imala i do desetak kafana, a danas nema ni jednu.I baš ta činjenica, setna da setnija ne može da bude, uticala je da ova noć bude još lepša, ugodnija i gotovo legendarna.
-Samo Meša, danas, može da povrati ambijent naše Male, a hvala Bogu ima i sa kim, jer mi smo, uvek, spremni za zabavu, veselje i slavlje, sa željom da sve ide na radost – poručivali u Maljani, ali i njihovi prijatelji i komšije, koje od milja zovu „dasine“ skoro čitave noći.
I nikome nije smetalo što se muzika širi na sve strane, već su ovdašnji ljudi ambijent iz Male doživljavali kao dar, kao vedrinu i toplinu, koju najbolje mogu Maljani da učine, naravno ništa bez Meše, koji ima tešku ali ispešnu misiju da zameni i čuvene Civcariće i Amziće, muzičare koji su ušli u legendu, gde je, i njemu, nesumnjivo je, rezervisano mesto jednoga dana, naravno posle mnogo, mnogo leta života i rada, s ljubavlju i snagom „do neba“.Malo ko o ljubavi tako peva, pa i sjajno recituje kao Meša, dok u svemu tome, pored svih, uživa i njegova velika ljubav, supruga Nataša, divna ličnost i intelektualka koji nema ko ne poštuje, voli i cenu kao i njenog životnog saputnika.
V.M.
