Ugljevičani ugradili sebe u Republiku Srpsku: ginuli, borili se, grade

Ugljevik je danas jedan od najurbanijih gradova, ne samo u Republici Srpskoj, već i u čitavom kraju pod Majevicom, gde je prosečna zarada prešla 1400 KM (više od 1400 KM), gde nema čekanja za mesto u vrtićima u kojima boravak košta samo 95 KM. Po kulturnim, sportskim i duhovnim sadržajima, grad je u samom vrhu u RS i BiH, a mnoge razvijenije sredine mogle bi mu pozavideti na tome. To je, u najkraćem, činjenično Ugljevik danas, koji je prvi u RS rešio stambena pitanja za sve boračke porodice, o kojima lokalna vlast neprestano brine, kao i o penzionerima koji su stvorili ovaj grad pre 40 godina kada je stari Ugljevik postao rudarski kop.

Kraj, kako kaže Vasilije Perić, načelnik opštine, jeste dobio ime po uglju, jeste ga ugalj razvio, „ali su, u međuvremenu, savremena poljoprivredna proizvodnja, zanatstvo i laka industrija doživeli vrhunac, uz zdušnu pomoć, podršku i razumevanje opštine“. Po proizvodnji šljive, ali i po izvozu, prvi su u RS, što važi za većinu voća, pa kada je orezivanje i berba u ovdašnjim selima, ona su življa nego u gradovima.

„Samo ovakvim radom možemo stati pred seni onih ljudi koji su dali i svoje živote, njih 301 i delove tela (oko 700), za stvaranje Republike Srpske, mir i slobodu u kojima uživamo, evo, 28 godina“, kaže načelnik Perić. „Slaveći Dan Republike Srpske, u srcima nosimo puno ljubavi, pažnje i zahvalnosti svima onima koji su najzaslužniji za njen nastanak na ovim prostorima. I, ne samo na taj dan, mi u Ugljeviku, sećamo se njih svakog dana, časa i, mogu reći, i trena. U našoj svesti je velika žrtva svih onih koji su udarili temelje, branili, odbranili, čuvali, sačuvali, gradili i grade Republiku Srpsku.“

Ovo je, kako kaže Perić, „i dan i čas kad treba da se zahvalimo, pre svega, svim porodicama palih boraca i invalida minulog otadžbinskog rata, koje su dale ono što je najveće i najdragocenije – živote za Republiku Srpsku, za naš mir i slobodu u kojoj uživamo“.

„Hvala našem prvom vođstvu Republike Srpske, svim institucijama koje su tada utemeljene, i koje savesno, odgovorno i posvećeno čuvamo. Ponosni smo koliki je veliki doprinos, jednog naizgled malog Ugljevika, za stvaranje, odbranu i očuvanje, ali i za progres Republike Srpske. Uz 301 poginulog našeg sugrađanina, sve same junake, tu su i na stotine ranjenih, koji su ugradili sebe, na najteži i najuzvišeniji način, za svoj rod, svoju Republiku Srpsku i svoj Ugljevik, i na druge načine smo doprinosili da bismo imali danas šta da slavimo. Da slavimo. Da se ponosimo našom Republikom Srpskom. Puno mi je srce, ne samo ovde, već kad se kod naših prijatelja van ovih granica, recimo u Kidričevu, u Sloveniji, zavijori zastava Republike Srpske i zastava Ugljevika, uz našu himnu.“

Republika Srpska je, napominje Perić, „zahvaljujući njenim stvaraocima, ostala, opstala i pobedila – za sva vremena. U to smo ubeđeni, jer znamo koliko je svako od nas voli, poštuje, želi i nosi u sebi. Znamo da većina nas razmišlja onako, kako je govorio jedan američki predsednik, da ne treba gledati šta ćeš, pre svega, nešto da učiniš za sebe, već za svoju državu. I moramo, uvek, tako činiti, da nam to bude obaveza, ali i najčasnija dužnost. Samo tako možemo stajati dostojni onih koji su nam stvorili tu gradioznu tvorevinu kao što je Republika Srpska, overena, potvrđena, priznata kroz dokument kao što je Dejtonski mirovni sporazum. I radom, i posvećenošću i poštenjem, gradimo naš grad, kraj i Republiku Srpsku, uz dužnu brigu o svakom našem čoveku, od bede do najstarijih sugrađana. Moja vrata su, kao i do sada, uvek otvorena za sve njih, koji, na svoj način, daju doprinos našem sveopštem progresu, koji je vidljiv na svakom koraku. I daj Bože, kako reče sveti vladika Nikolaj Velimirović, svetac lelićki, žički i ohridski, da se Srbi slože, obože i umnože. U pravom smislu te reči. Verujem da ćemo, i za to, naći put i način. U tom slučaju moglo bi se govoriti o potpunom trijumfu Republike Srpske.“

Slični članci

KOMENTARI

REKLAMAspot_img

Pratite nas

REKLAMAspot_img

NAJNOVIJE